ДИМИТРИЋ, Ивко

ДИМИТРИЋ, Ивко, математичар, универзитетски професор (Лозница, 11. I 1957). У току свог школовања у Лозници и у Математичкој гимназији осваја прве награде на републичком такмичењу Србије (математика и физика) и прву награду за младе математичаре Југославије. Уписује студије на групи за математику Природно-математичког факултета у Београду, где дипломира 1980. Потом ради као асистент на катедри за геометрију на ПМФ у Београду где је 1984. одбранио магистарски рад из диференцијалне геометрије подмногострукости. Након тога одлази у САД на докторске студије које завршава 1989. докторском дисертацијом „Квадрична репрезентација и подмногострукости коначног типа" код професора Б. Ј. Чена (B. Y. Chen) на Државном универзитету савезне државе Мичиген, у Ист Лансингу, где проводи још годину дана на постдокторском усавршавању. Од 1990. ради на Државном универзитету савезне државе Пенсилваније, а завршио је такође студије германистике и историје уметности на универзитету Питсбург (summa cum laude). Као гостујући професор и истраживач боравио на Рајс универзитету (Хјустон), Мичиген Стejт универзитету (Ист Лансинг), Универзитету Пенсилваније (Филаделфија) и Београдском универзитету (Математички факултет). У свом научном опусу допринео је развоју теорије подмногострукости коначног типа Б. Ј. Чена, класи подмногострукости која уопштава минималне подмногострукости сфере или еуклидског простора које чине један од важних предмета изучавања у диференцијалној геометрији са дугом традицијом још од Лагранжа. У својим радовима је побољшао и уопштио резултате, између осталих, Б. Ј. Чена, М. Бароса, А. Роса, О. Гареја и С. Удагаве. Извршио је комплетну класификацију подмногострукости типа 1 у комплексним просторним формама и хиперповрши типа 1 у кватернионском пројективном простору и Кејлијевој (октонионској) равни. Такође је дошао до потпуне класификације Хопфових хиперповрши типа 2 у комплексним пројективним и хиперболичким просторима и извео комплетне или парцијалне класификације хиперповрши типа 2 и 3 у реалним просторним формама, користећи стандардна утапања преко пројективних оператора. Један је од зачетника изучавања бихармонијских изометријских утапања, области диференцијалне геометрије подмногострукости која је временом постала врло активно поље истраживања. Иако Д. радови припадају области теоријске математике, његови резултати о Грасмановим многострукостима („A Note on Equivariant Embeddings of Grassmannians", Publ. Inst. Math., N. S., 1996, 59 73) цитирани су и у радовима који се баве проблематиком примена, као што су статистичка анализа облика и квантна томографија.

ДЕЛА: „Spherical Hypersurfaces with Low Type Quadric Representation", Tokyo Journal of Mathematics, 1990, 13; „Quadric representation of a submanifold", Proceedings of American Mathematical Society, 1992, 114; „1-Type Submanifolds of Non-Euclidean Complex Space Forms", Bulletin of the Belgian Mathematical Society -- Simon Stevin, 1997, 4; „Low-Type Submanifolds of Real Space Forms Via the Immersions by Projectors", Differential Geometry and its Applications, 2009, 27; „Hopf Hypersurfaces of Low Type in Non-Flat Complex Space Forms", Kodai Mathematical Journal, 2011, 34.

А. Николић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)