ДЕКОНСТРУКЦИЈА

ДЕКОНСТРУКЦИЈА, вид (облик, метод, доктрина) аналитичког сагледавања и тумачења феномена у хуманистичким областима, почев од филозофије и антропологије, преко историографије, лингвистике и психоанализе до књижевности и других видова уметности. Њен утемељитељ је француски мислилац Жак Дерида који је, почев од списа De la grammatologie (Paris 1967), у свом опусу исцрпно разматрао питања разлике, реципроцитета, бинарних супротности и појмовне хијерархичности. Према њему, први задатак д. огледа се у инвентивном напору неутрализације и уклањања отпора конструкције свих могућих врста. Д. настаје на критичком порицању традиције западног начина мишљења које се заснива на „метафизици присуства". Крајњи циљ д. није превазилажење свих конструкција, разлика и супротности, будући да оне продукују значења и претпостављени смисао, него се указује у њиховом дубинском разумевању, у разградњи која поново гради, односно у доказивању да категорије и категоризације не постоје у апсолутном, неупитном виду. Д. разоткрива разлике између структуре и основе значења субјекта. За књижевну анализу деконструкционистичког усмерења важан је став да се књижевно дело не може разумети само као резултат имагинације једног писца него и као резултанта латентног конфликта унутар одговарајуће културне средине и њој прирођеног типа мишљења. Историјски посматрано, појава и развој д., са врло снажним упливом на готово све врсте спекулативних дисциплина, представља и условну, демаркациону линију прелаза из високог модернизма у постмодернизам, односно структурализма у постструктурализам. Без обзира на могуће приговоре о њеној прагматској неприменљивости, д. представља сталан изазов филозофском, критичком и уметничком мишљењу, не престајући да га искушава новим питањима, ставовима и теоријским хипотезама, сматрајући да ниједан смисао није ни известан ни коначан. У српској филозофској пракси, а у мањој мери и књижевним анализама, д. је извршила значајан утицај (М. Беланчић, Н. Милић и др.).

ЛИТЕРАТУРА: Ж. Дерида, О граматологији, Сар. 1976; „Шта је деконструкција", Златна греда, 2004, 37, IV; Н. Милић, АБЦ деконструкције, Бг 1997; М. Беланчић, Разлози за деконструкцију, Бг 2005.

М. Пантић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)