ДУМБОВО

ДУМБОВО, потес у долини Думбовачког потока, у атару села Раковац, недалеко од Беочина. Археолошким ископавањима констатовано је да су се на овом простору на северним падинама Фрушке горе налазили домородачко насеље и римска вила. Домородачко насеље настало је у периоду прелаза старе у нову еру и изграђено је у долини потока и на источним падинама фрушкогорских брегова. Сачињавале су га полуукопане колибе, а њихови становници су задржали традиционалне праисторијске видове економског живота, што потврђује откривени археолошки материјал, пре свега керамика доморадачког порекла. На основу натписа на једном граничном камену из I в., нађеном код Беочин Села, а на којем се помиње да је префекту Приску (Ti. Claudius Priscus) додељен посед одузет од села Јосисте (pagus Josista), закључено је да је домородачко насеље у Д. носило назив Јосиста и да се већ у периоду између средине и краја I в. н.е. нашло под контролом префекта. Рустична вила (villa rustica), истраживана на простору Д., сазидана је у долини, поред важног пограничног пута Петроварадин (Cusum) -- Илок (Cuccium). Вила је подигнута на крају III в., а пружала се на простору 600 x 200 м, у правцу север--југ. Тај терен је удаљен око 500 м од данашње обале Дунава. Источно од улаза у долину Думбовачког потока откривена је кула (specula) чији су темељи грађени од ломљеног камена различите величине. У централном делу долине налазила се стамбена зграда управника имања (villicus). На њеном западном зиду, између два ивичњака, регистрован је ходник насут ломљеним камењем, опекама и облуцима. Изградња вила са средишњим ходником била је карактеристична за област Доње Паноније. Око 15 м јужно од централне грађевине делимично су истражена два објекта, за које се на основу покретног археолошког материјала закључује да су биле ковачке, дрводељарске и стакларске радионице. Од керамичких налаза многобројни су фрагменти питоса, глеђосаних крчага и здела, а други налази, делови појасних гарнитура и фибула, представљају типичан инвентар који се налази у некрополама из IV в. На основу тих и нумизматичких налаза, закључује се да се у Думбовачкој долини не може пратити континуитет живота између краја I и краја III в., односно да није реч о трансформацији домородачког насеља у вилу. Вила је изграђена као економска база за снабдевање војних јединица стационираних у суседним пограничним фортификацијама, а напуштена је средином V в., када је, под налетом Хуна, разорен панонски лимес.

ЛИТЕРАТУРА: О. Брукнер, „Vicus и villa rustica у пограничној зони панонског лимеса између *Cusum-*a и Bononia-e", Грађа за проучавање културног развоја Војводине, 1976, 6--7; „Римско насеље код Беочина", Materijali, 1977, 13; Група аутора, Фрушка гора у античко доба. Прилози за стару историју и археологију, Н. Сад 1995; О. Брукнер, В. Даутова Рушевљан, Римска пољопривредна имања. Виле рустике у југоисточном делу провинције Паноније, Н. Сад 2015.

И. Поповић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)