ДРУШТВО ЗА АНТИЧКЕ СТУДИЈЕ СРБИЈЕ

ДРУШТВО ЗА АНТИЧКЕ СТУДИЈЕ СРБИЈЕ, струковно удружење основано 1982. на Филозофском факултету у Београду, са циљем проучавања и унапређивања античких студија, класичних наука и рецепције античког наслеђа. У оквиру ФФ у Београду у XIX в. су биле обједињене студије Историје старог века, Класичне филологије (касније преименоване у Класичне науке) и Археологије. Постепено су се ове научне области шириле и раздвајале, тако да су почела да се оснивају и научно-стручна и педагошка удружења с посебним циљевима. После II светског рата Српско археолошко друштво није обновљено, а ДАСС укључено је у Југословенску асоцијацију друштава и до 2003. било је заједнички члан Fédération internationale des associations d'études classiques (FIEC). Са распадом наше тадашње државе и повлачењем других република из Југословенске асоцијације, на основу иницијативе професора Класичних наука, Историје старог века и Археологије на ФФ одлучено је да се оснује самостално научно и стручно Друштво са циљем да обједини стручњаке за античке студије. На основу усвојеног Статута Друштва, FIEC је једногласном одлуком Генералне скупштине примио ДАСС у своје редовно чланство 2002. у Менедорфу крај Цириха у Швајцарској. Од тада Друштво (под скраћеним називом Античко друштво Србије, у FIEC укључено као Serbian Society for Ancient Studies, Société Serbe d'Études Anciennes) суделује на свим скупштинама и конгресима FIEC, који је једна од 13 Унескових асоцијација у области друштвено-хуманистичких наука. Редовно се одржавају годишњи научни скупови са међународним учешћем, а они су пропраћени зборницима у едицији „Антика и савремени свет": Антика и савремени свет, 2007; Европске идеје, античка цивилизација и српска култура, 2008; Антички свет, европска и српска наука, 2009; Античка култура, европско и српско наслеђе, 2010; Антика и савремени свет: култура и религија, 2011; Антика, савремени свет и рецепција античке културе, 2012; Антика и савремени свет: научници, истраживачи и тумачи 2012; Антика и савремени свет: тумачење антике, 2013; Антика и савремени свет данас, 2016; Антика као инспирација и предмет истраживања кроз миленије, 2017; Антика некад и сад: домети цивилизације и траг антике, 2018; Антика некад и сад: значај, улога и наслеђе кроз векове, 2019. Главни уредник издања је Ксенија Марицки Гађански. Посебна издања Друштва су: В. Манојловић Николић, Из средњовековне археологије: студије и истраживања (Бг 2012); С. Ферјанчић, Але и кохорте у војсци римских провинција Мезије и Дакије од I до III века н.е. (Бг 2018). Поред наведених скупова, Друштво је свечано обележило неколико јубилеја својих најистакнутијих чланова којима и дугујемо оснивање и делатност Друштва. У недостатку средстава, то су биле скромне манифестације одржане у сарадњи са Forum Romanum на Правном факултету у Београду, које су укључивале предавања о тим личностима и организоване библиографске изложбе њихових радова, од којих су најуспелије посвећене: Милану Будимиру, Милошу Н. Ђурићу, Фанули Папазоглу, Албину Вилхару, Бранку Гавели, Драгославу Срејовићу, Петру Петровићу, Даринки Невенић Грабовац, Аници Савић Ребац, Мирону Флашару, Обраду Станојевићу. Одлуком органа Друштва, 2005. основана је и Награда за класичне науке „Милан Будимир", која се додељује повремено, у складу с објављивањем научних радова из свих области којима се професор Будимир бавио. Доделом награде Карлу Јоахиму Класену, председнику FIEC-а и главном уреднику *Gnomon-*a, за књигу његових студија преведених на српски Aretai и Virtutes. О вредносним представама и идеалима код Грка и Римљана (Бг 2008), ова награда добила је и међународни карактер. Чланови Друштва су научници из више земаља (Грчке, Русије, Италије, Француске, Белгије, Немачке, Канаде, Индије, Аустрије, Бугарске, САД, Аустралије итд.), с којима наши чланови интензивно сарађују. Делатност Друштва обухвата научно истраживање вишевековне рецепције свих области античких хеленских и римских знања и делатности на тлу наше данашње земље и презентирање археолошких и других доступних споменика материјалне културе. Основни циљ је синтетичко приказивање античких садржаја и културног континуитета нашег народа. То обухвата рецепцију више области античке науке и културе, језика и уметности у српској традицији, почев од најстаријих археолошких налазишта, преко почетака саме писмености код Срба, као и даље континуално праћење интегрисања превасходно римске и византијске културе у српску мисао, језик и уметност до данас. Проучава се широка област античких књижевности и оба класична језика, затим грчког и римског права, историје старог века и природних наука, археологије и балканологије у рецепцији код Срба током векова, у средњовековној и модерној Србији. Овако проучен историјат најмаркантнијих тачака у рецепционом ходу античке духовне и материјалне културе, науке и уметности код Срба, представља новину својим интердисциплинарним и мултидисциплинарним приступом. Инсистира се на продубљеној анализи и имагинативној синтези, које српску културу третирају као интегративни део општег светског и европског античког наслеђа. На скуповима су обично заступљене и многобројне секције, за преводилаштво, транслитерацију античких имена, неохеленске садржаје, правописна и друга језичка питања. Друштво је прихватило праксу започету код Анице Савић Ребац и М. Будимира да се користи класични изговор оба класична језика, сада скоро одомаћену у FIEC-у, а у погледу српског језика је одбацило примену „родно осетљивог језика", сматрајући да му није место у закону, без обзира на широку помодност у новије време. Посебна пажња поклања се балканологији, „балканским источницима" у Будимировом термину, с обзиром на то да Срби живе на античком тлу. Иако за овако обимне планове Друштво једва да располаже финансијским средствима, уз помоћ Министарства просвете, науке и технолошког развоја, донација и чланарина више десетине чланова, у сарадњи с другим факултетима (Филозофски, Правни, Богословски итд.) и установама (Историјски архив у Сремској Митровици, Карловачка гимназија, Матица српска итд.), предвиђени програми се благовремено остварују и све више проширују и на млађе сараднике и студенте. Друштво је за успешну сарадњу награђено Повељом Издавачког предузећа „Службени гласник" у Београду.

ИЗВОР: www.fiecnet.org/our-story.

ЛИТЕРАТУРА: Р. Васић, „Антика и савремени свет, приказ научних скупова. Друштво за античке студије Србије", Старинар, 2011, 61; С. Ферјанчић, „Антика и савремени свет данас", ЗМСКС, 2015, 17.

Ксенија Марицки Гађански

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)