ДУПЉАЈСКА КОЛИЦА

ДУПЉАЈСКА КОЛИЦА, двоја глиненa колица, представници фигуралне уметности дубовачко-жутобрдске групе. На самом почетку XX в. фрагменти колица и антропоморфних фигурина били су нађени у селу Дупљаја, у јужном Банату, и продати историчару Леонарду Бему. Он их је реконструисао, a касније продао једна, са два точка, поломљеном рудом и фигурином, вршачком музеју. Друга колица, са три точка, барским птицама, кружним поклопцем и фигурином са фалусом испод дуге звонолике хаљине његов је син Карл Бем 1929. продао Народном музеју у Београду. Ускоро затим Јозо Петровић је у раду у Старинару идентификовао мушку фигурину у дугој хаљини са београдских колица као Аполона Беленуса, келтско божанство вегетације и плодности. С обзиром на то да је реч о случајном налазу, отворено је питање места и околности наласка. У непосредној близини села Дупљаја, на доминантној лесној тераси непосредно изнад реке Караш, налази се локалитет Коњско гробље -- Град, које је још 1866. привукло пажњу мађарског истраживача Флориса Ромера. Локалитет помињу Жигмонд Ормош и Феликс Милекер крајем XIX в. Габор Теглаш је 1905. дао детаљан опис и цртеже попречних пресека налазишта. До II светског рата прикупљани су појединачни налази посуда, а систематско археолошко истраживање почиње тек 70-их година XX в. За место налаза колица Милутин и Драга Гарашанин су сугерисали виноград југоисточно од локалитета Град, где је нађена дубовачко-жутобрдска керамика. Касније је М. Гарашанин ревидирао овај став и прихватио Град као место налаза. Са друге стране, Ђурђе Бошковић, који је предложио занимљиву али упитну реконструкцију поклопца нађеног са колицима, цитирао је писмо Ф. Милекера у којем он помиње обалу реке Караш, северно од Дупљаје, као место налаза ових фрагмената, и време наласка пре 1903. Такође се зна да фрагменти нису нађени истовремено, него у више наврата на истом налазишту.

Фигуралне групе реконструисане су почетком XX в., а услед недостатка паралела у то време многи детаљи су изведени произвољно. Тешко је рећи који делови су оригинални, а који су додати. Примерак у Београду је сивоцрвенкасте боје, глатке површине која није механички глачана. Вршачка група је црвенкастомрке боје са траговима сивоцрне. Главе фигурина су ваљкастог облика, с истакнутим пластично моделованим носом, очима у виду концентричних кругова, а уста су представљена двема хоризонталним цртама. Примерак из Београда испод носа има два удубљења, могуће представе ноздрва, уши су приказане урезима у облику двојне спирале, а на потиљку је низ уреза, препознатих као представа косе. На вршачком примерку на темену се налази урезана свастика. Док су код вршачке фигурине руке спојене с телом, код друге фигурине су одвојене од тела, савијене у лактовима. Обе фигурине имају наглашен струк и звонолики доњи део. На врату београдске фигурине приказана је огрлица чији се крајеви завршавају двоструким спиралама, а са врата се ка грудима спушта друга огрлица која се завршава спиралним увојцима. На леђној страни фигурине са те огрлице висе три слична украса испод којих је комбиновани чешљасти украс. Прсти на шакама положеним на стомаку су приказани дужим урезима. Појас на овој фигурини представљен је трима урезаним линијама са којих се спуштају већи шрафирани троуглови. Испод њих су концентрични кругови, а руб базе фигурине је орнаментисан траком шрафираних троуглова са врхом окренутим надоле. Накит који је приказан чини се да је припадао оригиналнoј декорацији фигурине, а приказивао је украсне предмете карактеристичне за средње бронзано доба. Вршачки примерак је скромније орнаментисан. На грудима фигурине је вертикални низ обичних и концентричних кругова са чије леве и десне стране су свастике. Мотив свастике налази се и испод струка, на њега се настављају три вертикално распоређена круга, а рубни део базе је украшен низом обичних и концентричних кругова. На колицима у Народном музеју у Београду у средишњем делу је мања, а с обе стране централног точка су две пластично моделоване барске птице. Чини се да су главе птица оригиналне. На основу завршетка кљунова и вратова могу се препознати као патке, а не лабудови. Конструкција колица са три точка је веома необична и за њу не постоје директне паралеле. Руде и точкови су реконструисани; руде су изведене веома грубо, за разлику од точкова израђених релативно прецизно, тако да се не може са сигурношћу рећи да ли су колица оригинално имала три или четири точка.

Многобројни радови посвећени су питању шта представљају и какву симболику носе Д. к. Драга Гарашанин се, определивши их у дубовачко-жутобрдску групу, двоумила у идентификацији између Диониса и Аполона Хиперборејског, наводећи и балканске корене, сродности и преклапања неких елемената њиховог култа. Ово мишљење је критиковао Милоје М. Васић, сматрајући колица фалсификатом. У исто време, легитимитет Д. к.
потврдили су Ернст Шпрокхоф и Георг Косак. Шпрокхоф не само да је истакао да фигурина представља бога сунца, него да је то Аполон Хиперборејски, који лети у својој кочији са лабудовима из земље Хиперборејаца, на северу, ка Делфима, на југу, доносећи нове законе Грцима. Према Косаку, птице вуку колица до региона где се завршава животни циклус. Сунце путује преко тог региона, повезаног са колицима путем круга -- сунчевог симбола -- урезаног на горњој површини колица. Д. к. су била и касније у више наврата предмет нових публикација и дискусија како српских, тако страних научника. Опште узевши, налаз се може повезати с обожавањем сунца и птица у бронзаном добу.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Петровић, „Вотивна колица из Дупљаје", Старинар, 1928/29--1930, 3, 5; Д. Гарашанин, „Прилог проучавању Дупљајских колица", Старинар, 1951, 2; M. M. Васић, „Анализа Дупљајских колица", ЖА, 1954, 4; G. Kossack, Studien zum Symbolgut der Urnenfelder- und Hallstattzeit Mitteleuropas, Berlin 1954; E. Sprockhoff, „Nordische Bronzezeit und frühes Griechentum", Jahrbuch des Römisch-Germanischen Zentralmuseums Mainz, 1954, 1; Đ. Bošković, Quelques observations sur le char culturel de Dupljaja, AI, 1959, 3; М. Гарашанин, Дубовачко-жутобрдска група, у: A. Бенац (ур.), Праисторија југославенских земаља, IV, Бронзано доба, Сар. 1983; В. Васић, Р. Васић, „Идентификација птичјих представа у праисторији", Старинар, 2003--2004, 53--54; М. Пековић, Антропоморфне фигурине бронзаног доба у српском Подунављу, Бг 2015; A. Палавестра, М. Милосављевић, „Хипербореја у српској археологији", Архаика, 2016, 4.

Марија Љуштина

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)