ДУРДЕЏИЈЕ

ДУРДЕЏИЈЕ, Арбанаси који су за одређену и унапред утврђену новчану накнаду -- дурдеџилук -- штитили животе и имовину сеоског становништва изложеног насиљу и пљачкама у време турске власти. Д. су често имале везе са качацима (отмичарима) и насилницима од којих су чували потенцијалне жртве. Појединци и села који би одбили њихову заштиту били су у опасности од тираније самих д. Дурдеџилук је плаћан у златним турским лирама. Д. су од својих штићеника захтевали да их хране и издржавају. У тетовском крају, д. су и после балканских ратова наставиле да штите становништво од упада пљачкаша из Албаније. На сличан начин су се понашали и деребеји који су у брдовитим крајевима, непогодним за успостављање чифтлучких односа, присиљавали сељаке да прихвате њихову „заштиту". За ту услугу, сељаци су им исплаћивали „бејлик" -- дажбину у новцу или у натури. У име деребеја, власт у селу држао је један пољар. Деребеји су оперисали у Македонији, јужном Епиру, Тесалији и другим крајевима.

ЛИТЕРАТУРА: Б. Храбак, Арбанашке студије, I, Бг 2005.

М. Маринковић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)