ДРЕМОВАЦ

ДРЕМОВАЦ (Leucojum), род луковичастих зељастих биљака из породице Amaryllidaceae. Луковица им је крупна, обавијена браонкастим омотачем. Листова има 2–6, при основи заједно са цветном стабљиком обавијених сувим омотачем. Листови су широко линеарни, дугачки 10–60 цм, на врху затупасти. Цветна стабљика је висока 10–60 цм, на врху са 1–8 цветова на дугим дршкама које су надоле савијене тако да су цвeтови висећи. Отуд и народно име д. Листићи цвета су бели на врху са зеленкастом тачком. Плод је чаура са округластим семенима. Род обухвата само две врсте распрострањене од Европе до Мале Азије и Кавказа и обе расту у Србији. То су пролећни или рани д. (L. vernum) и барски д. (L. aestivum). Код прoлећног д. цветна стабљика има 1–2 цвета, а висока је 10–30 цм. Цвета веома рано од краја фебруара до априла и као и висибаба весник је пролећа. Код нас је ретка пролећница која спорадично настањује букове и мезофилне шуме источне Србије. Летњи д. (L. aestivum) одликује се цветном стабљиком сa 2–8 цветова високом 30–60 цм. Цвета од априла до краја маја. Настањује поплавне и влажне ливаде и ободе околних шума, обично поред река, канала и бара, претежно у Војводини и Поморављу, ретко у јужној Србији и на Косову. Обе врсте су веома декоративне, али се код нас недoвољно користе у хортикултури. Листови и луковице обе врсте су отровни јер садрже алкалоиде ликорин и галантамин. Галантамин улази у састав неких препарата који су у фази клиничких испитивања за лечење деменције и благих облика Алцхајмерове болести.

ЛИТЕРАТУРА: Л. Стјепановић-Веселичић, „Leucojum L.", у: М. Јосифовић (ур.), Флора СР Србије, VII, Бг 1975; С. Јовановић и др. „Род Leucojum L. (Amaryllidaceae) – распрострањење и статус угрожености у Србији", Botanica Serbica, 2009, 33 1.

Владимир Стевановић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)