ДОБАНОВЦИ

ДОБАНОВЦИ, насеље у југоисточном Срему које се налази у београдској урбаној зони, а припада општини Сурчин. Изграђено је на контакту Земунског лесног платоа на истоку и дилувијалне терасе на западу. Уз западну границу села је фосилно корито реке Саве -- Угриновачка бара. На северној периферији насеља пролази аутопут Београд--Загреб са прикључком на локални пут, који пролази кроз Д. и повезује их са Сурчином. Сурчин је удаљен 5 км, а Београд 20 км. Насеље је компактно, улице су радијално распоређене, али су грађене на великим растојањима, тако да Д. заузимају велику површину. Помињу се од периода Угарске државе (1404), током турског периода (1583--1585), а постојали су у континуитету од почетка XVIII в. Српско становништво досељено је из околних села, из Босне, Јужног Поморавља и Понишавља. Године 1808. у њему је било 1.500 душа. У првој половини XIX в. доселила се знатна група Словака, који ту још увек живе, а у другој половини века и група Немаца, који су се после II светског рата иселили. Будући у урбаној зони Београда, Д. су трансформисани у приградско насеље и од друге половине XX в. популација се константно увећава. Године 1953. било је 3.559, а 2011. 8.503 становника, од којих 88,5% Срба. У пољопривреди је упослено 3,7% економски активног становништва, а неаграрно становништво највећим бројем ради у другим местима београдске урбане зоне. У њима се налазе православна и евангелистичка црква, основна школа, библиотека, дом културе и здравствена станица. У село је измештен и један број погона и складишта београдских предузећа и пољопривредних газдинстава.

Д. Р. Гатарић

У атару Д. налази се вишеслојно археолошко налазиште Циглана. Смештено је у равничарском пределу благо уздигнутог платоа крај којег протиче данас каналисан поток Галовица, који се улива у Саву. Мања сондажна испитивања водио је 1954. Војислав Трбуховић, а ископавања већег обима су обављена са паузама у периоду између 1960. и 1969. под руководством Николе Тасића. Укупно је истражена површина од око 1.000 м². Тасић је утврдио да налазиште карактерише веома изражена хоризонтална стратиграфија са хоризонтима становања из средњег неолита, касног енеолита, раног бронзаног доба и из периода римске доминације. Највећи део налазишта је заузимало насеље из касног енеолита. Оно је лоцирано у источном делу локалитета. Нарочито су многобројни остаци насеља баденске културе у виду земуница и полуземуница са пећима и банцима, пећи на отвореном и јама, од којих су поједине биле напуњене кућним лепом и гаром. Најчешћи су налази керамичких посуда. Заступљене су зделе, пехари, шоље, амфоре, лонци, питоси и др. (тзв. фишбуте и четвртасти судови). Посуде су украшене урезаним линијама, које образују различите мотиве, кружним, троугаоним или правоугаоним убодима (пунктирање), канелурама, пластичним ребрима или тракама, огрубљивањем површине судова и др. Налажени су и предмети од камена, кости, рога, керамике и метала. У овом делу локалитета откривене су и јаме са мешаним баденским и костолачким керамичким материјалом (у специфичној техници браздастог урезивања, са кратким зарезима у низу и у печатној техници). Евидентиране су и целине са керамиком израђеном у вучедолском стилу (дуборезна техника) са костолачким елементима (браздасто урезивање), као и налази који припадају винковачкој култури (два бронзана прстена са наочарастим спиралним горњим делом и керамичко посуђе). Поред тога, откривена су и два гроба баденске културе са скелетним остацима у згрченом ставу са главом окренутом ка западу. Први је садржао три керамичке шоље и бакарну секиру, а други је био без прилога. У западном делу налазишта констатовани су остаци насеља из средњег неолита и спорадични налази из периода римске доминације. Старчевачко насеље је евидентирано на основу налаза из јама, у којима су нађени фрагменти монохромних, ређе сликаних и керамичких посуда огрубљених површина.

Д. Милановић

ЛИТЕРАТУРА: Н. Тасић, „Праисторијско насеље код Добановаца и прилог проучавању баденске групе у Војводини", Старинар, 1958--1959, 9--10; „Добановци--Земун--Насеље", AрПр, 1960, 2; „Добановци--Сурчин--Земун, насеље старчевачке и баденске групе", AрПр, 1964, 6; „Добановци--Земун, вишеслојно праисторијско налазиште", AрПр, 1969, 11; Eneolithic Cultures of Central and West Balkans, Bg 1995; Географска енциклопедија насеља Србије, I, Бг 2001.

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)