ДУЖИНА ГЛАСА

ДУЖИНА ГЛАСА, као трајање спада у домен фонетике и представља време које протекне од почетка гласа до његовог краја. Границе гласа одређују се акустичким методама сегментације везаног (континуалног) говора на спектрограмима или осцилограмима. Трајање говорних сегмената се изражава или као апсолутно, изражено у милисекундама (ms), или као релативно, поређењем двају или више сегемената. Психоакустички праг за најмању приметну разлику у трајању износи између 10 ms и 40 ms, док се трајање говорних сегмената креће између 30 ms и 300 ms. Д. г. зависи од конкретног језика или дијалекта, од темпа говора, који опет варира у зависности од конкретног говорника и његових говорних навика, од структуре слога у којем се глас налази, места слога у речи, броја и типа слогова које реч садржи, од тога да ли је слог наглашен или ненаглашен итд. На д. г. утичу и артикулационе карактеристике конкретног говорног сегмента -- безвучни гласови трају дуже од звучних, ниски вокали дуже од високих и сл.; тада се говори о инхерентном трајању гласа. Д. г. као квантитет припада домену фонологије и представља фонолошко обележје на основу којег се успостављају опозиције међу фонемама у неком конкретном језику (у оквиру функционалне фонологије разликују се појмови опозиција и контраст, па се први везује за парадигматски, а други за синтагматски план). У фонолошким системима у којима постоји опозиција по квантитету однос између дугих и кратких фонема остаје исти без обзира на промену трајања неког сегмента под утицајем промене темпа говора или других могућих чинилаца. У језицима се чешће формира опозиција по квантитету између вокала (пример из сомалијског: [kul] („врућ") / [kuːl] („огрлица") него између консонаната (пример из италијанског: [fato] („судбина") / [fatːo] („чињеница"), а у неким се језицима јављају обе, нпр. у финском: [tule] („дођи") / [tuleː] („дође"); [kisa] („игра") / [kisːa] („мачка").

Литература: J. Laver, Principles of phonetics, Cambridge 1994; Ј. Јокановић Михајлов, Прозодија и говорна култура, Бг 2012.

А. Батас

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)