ДУБАЈИЋ, Дејан

ДУБАЈИЋ, Дејан, глумац, оперетски певач, редитељ (Карловац, 10. VII 1897 -- Београд, 16. I 1969). Дебитовао је у Вараждинском казалишту 1920, затим играо у оперетама у Новом Саду, Суботици и Осијеку (1923--1924), а 1925--1947. био један од најзапаженијих и најпопуларнијих комичара Хрватског народног казалишта у Загребу. Срећно спојивши глумачке и певачке квалитете, постао је оперетска звезда, један од истакнутијих комичара међуратне загребачке оперетске, кабаретске и драмске сцене. Био је водитељ кабаретске дружине „Грабанцијаш" (1940). Од 1947. па до краја богате глумачке каријере био је првак Југословенског драмског позоришта у Београду. Глумачка остварења из тог периода су врхунац уметничке зрелости и доказ његовог широког стваралачког дијапазона. У комедијама М. Фотеза и М. Држића (Дундо Мароје, Бокчило), Т. Брезовачког (Диогенеш, Шунди-бунди), К. Голдонија (Рибарске свађе, Парон Фурте), Молијера (Грађанин племић, Журден), Б. Шоа (Никад се не зна, Крамптон) и Б. Џонсона (Волпоне, Корвино), те оперети И. Тијардовића Мала Флорами (Шјор Бепо) показивао је мајсторство трансформације, духовито понирање у дубину ликова, склад између говора, геста и мимике, а гледаоце је освајао убедљивошћу, спонтаношћу и шармом. Улогама у драмама И. Цанкара (Краљ Бетајнове, Жупник), А. П. Чехова (Ујка Вања, Дељегин; Вишњик, Епиходов), Н. Островског, (Таленти и обожаваоци, Проводаџија), М. Горкoг (На дну, Костиљов), Р. Маринковића (Глориа, Флоки Флеш), Ф. Г. Лорке (Говор цвећа, Господин Марин) доказао се и као врстан карактерни глумац који уме да узбуди, али и да са мером дочара сложеност и противречност драмских ликова. Режирао је више оперета и играо у низу филмова: Славица (В. Афрић, 1947), Прича о фабрици (В. Погачић, 1949), Језеро (Р. Лола Ђукић, 1950), Сви на море (С. Поповић, 1952), Општинско дете (М. Пуриша Ђорђевић, 1953), Ханка (С. Воркапић, 1955), Под сумњом (Б. Белан, 1956), Друг председник центарфор (Ж. Скригин, 1960), Лито виловито (1964) и Човик од свита (1965) О. Глушчевића. Улогом Шпигељског у комаду Месец дана на селу И. Тургењева (ЈДП, 1950) обележио је 30-годишњицу уметничког рада. Носилац је Албанске споменице, Ордена заслуга за народ I реда и Ордена рада II реда.

ЛИТЕРАТУРА: О. С(уботи)ћ, „Гостовање и ангажман г. и гђе Дубајић", Застава, 20. IX 1923; А., „Прослава педесетогодишњице Љубавног писма", Јединство, 29. XII 1923; О. С(уботић), „Хофманове приче", Застава, 27. III 1924; А., „Пут око света", Јединство, 9. V 1924; А., „Прослава 30-годишњице уметничког рада", Наша сцена, 1951, 1; Д. Дубајић, „Нушић на филму. Сећање", Позориште, Тузла, 1964, 5/6; Д. Комадина, „Дејан Дубајић", Позориште, Тузла, 1969, 1; М. Чолић, Поглед са галерије, Аранђеловац б. г.; П. Волк, Београдско глумиште, Бг 2001.

В. Крчмар

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)