ДИЗДАРЕВИЋ, Раиф

ДИЗДАРЕВИЋ, Раиф, политичар (Фојница, БиХ, 9. XII 1926). Учесник Народноослободилачке борбе од 1943. са шесторо своје браће, од којих су тројица погинула. У чланство Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) примљен је почетком 1944, а члан КПЈ постао је у марту 1945. Од 1945. до краја 1950. радио је на пословима државне безбедности, а 1951. прелази у дипломатску службу СФРЈ. Дипломатске послове обављао је у амбасадама у Софији (1951--1954), Москви (1956--1959) и Прагу (1963--1967). Био је члан Председништва и секретар Савеза синдиката Југославије (1967--1972), те помоћник Савезног секретара за иностране послове (1972--1974). Изабран је 1974. за члана Предсједништва ЦК СКБиХ, а исте године и за председника Републичког вијећа Савеза синдиката БиХ (1974--1978). Дужност председника Предсједнишва СР БиХ обављао је 1978--1982, а председника Скупштине СФРЈ 1982--1984. Функцију Савезног секретара за иностране послове вршио је 1984--1987, када је изабран за члана Председништва СФРЈ, а 1988--1989. обављао је функцију председника Председништва СФРЈ. Током масовних литија српског народа у Црној Гори против спорног „Закона о слободи вјероисповјести или увјерења и правном положају вјерских заједница", којим се предвиђа да држава постаје власник свих верских објеката изграђених до децембра 1918. у Црној Гори, ако верске заједнице не докажу своје власништво, Д. је децембра 2019. био један од потписника отвореног писма којим је оптужена Србија да покушава насилно да дестабилизује Црну Гору. Одликован је Орденом југословенске заставе са златном звездом, Орденом Републике са сребрним венцем и др.

ДЕЛА: Синдикат у акцији, Сар. 1979; Од смрти Тита до смрти Југославије: свједочења, Сар. 1999; Вријеме које се памти: догађаји и личности, Сар. 2006; Пут у распад, Сар. 2012.

ЛИТЕРАТУРА: Југословенски савременици: ко је ко у Југославији, Бг 1970; Б. Петрановић, Историја Југославије 1918--1988,  2, Народноослободилачки рат и револуција 1941--1945, Бг 1988; „Месић, Кучан, Диздаревић, Бисерко, Малићи бране Црну Гору од Србије", Политикa, 30. XII 2019.

И. Бабић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)