ДОБРОВОЉАЧКА ВОЈСКА

ДОБРОВОЉАЧКА ВОЈСКА, месне устаничке формације у источној Босни. Суочени са сломом устанка на простору Србије крајем 1941. и потребом да се тежиште устанка и предстојећих војних операција пренесе на простор Санџака и источне Босне, а у циљу превазилажења последица проистеклих из започињања сукоба између партизанских и равногорских снага, ЦК КПЈ и Врховни штаб Народноослободилачких и партизанских одреда Југославије донели су одлуку о формирању јединица Д. в. Претпоставља се да је одлука донета 11. I 1942. У условима кад је сарадња с четничким јединицама готово у потпуности прекинута било је потребно успоставити што је могуће шири фронт у борби против окупационих снага и оружаних формација образованих под окриљем окупатора. Због тога је Врховни штаб НОПО Југославије издао наређење да се на простору источне Босне, а затим и осталих крајева Југославије где за то буду постојали потребни услови, приступи формирању народноослободилачких добровољачких одреда сачињених од бораца који су спремни да узму активно учешће у борби, али из идеолошких, националних или верских разлога не желе да приступе партизанским или равногорским јединицама. С тим у вези и сам Врховни штаб је преименован у Врховни штаб Народноослободилачке партизанске и Добровољачке војске Југославије. Посебним наређењем Врховног штаба одређене су формације јединица Д. в., систем командовања и амблеми. Њени припадници су носили југословенску тробојку на капи.

Јединице Д. в. су образоване искључиво на територији источне Босне. Имале су формацију сличну формацији партизанских одреда, а остављена је и могућност да се у случају потребе и омасовљавања јединица образују и бригаде. Први одред Д. в. -- Јахорински добровољачки одред -- формиран је 21. I 1942. на Јахорини. Након што су партизанске јединице успеле да овладају горњим током Дрине и пошто је Врховни штаб стигао у Фочу, настављене су активности у циљу образовања нових одреда и батаљона Д. в. У току фебруара 1942. образовани су Дрински и Фочански народноослободилачки добровољачки одреди сачињени махом од људства које је раније припадало четничким одредима који су на том простору били поражени од стране партизанских снага. Наредног месеца су новоформиране 1. и 2. пролетерска бригада успеле да у потпуности нанесу пораз четничким јединицама на истоку Босне, па су створени услови за образовање Рогатичког, Власеничког, Крајишког и Сребреничког добровољачког одреда. Упоредо с процесом формирања добровољачких јединица текао је и процес укључивања појединих добровољачких батаљона у постојеће партизанске одреде, што је требало да представља први корак ка потпуном утапању тих јединица у партизански покрет. Тако су већ у марту 1942. Бирчански и Романијски партизански одред у свом саставу поред партизанских батаљона имали и по четири добровољачка батаљона, а партизански одред „Звијезда" је имао један батаљон састављен од добровољаца. Кад су у априлу 1942. немачке и италијанске снаге започеле масовну акцију против партизанских јединица у Црној Гори, источној Босни и Херцеговини („Трећа непријатељска офанзива"), дошло је до масовног осипања редова добровољачких јединица, док су се Сребренички и Власенички добровољачки одред распали непосредно пред почетак саме офанзиве. Током априла и маја 1942. су се у потпуности распали сви остали добровољачки одреди, а њихово људство је махом приступило четничким јединицама. На тај начин је престала да постоји Д. в.

ЛИТЕРАТУРА: В. Стругар, Југославија 1941--1945, Бг 1978; М. Цолић, Преглед операција на југословенском ратишту 1941--1945, Бг 1988; Б. Петрановић, Србија у Другом светском рату (1939--1945), Бг 1992.

А. Животић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)