ДЕЈАНОВАЦ

ДЕЈАНОВАЦ, село југоисточно од Књажевца у чијем се атару налази више археолошких локалитета из времена антике и средњег века. На ушћу потока Врело у Репушничку реку, на узвишењу Град, налазе се остаци касноантичког утврђења неправилне кружне основе, која прати конфигурацију терена, са бедемима од ломљеног камена везаног малтером и са пронађеним уломцима римске керамике. У самом селу налазила се црква Св. Марка подигнута на темељима касноантичке базилике. На потезу Равниште, око 6 км источно од центра села наилази се на остатке керамике и опеке, римски новац и гвоздене предмете. На путу између села Д. и засеока Горњи Д. налази се локација Црквиште, на којој су констатовани остаци античких грађевина и фрагменти керамике. Североисточно од Горњег Д. на месту Катуниште, такође су налажени уломци керамике и опека. Археолошки остаци се повезују са рударско-металуршким активностима у долини Трговишког Тимока.

ЛИТЕРАТУРА: С. Јовановић, „О античком рударењу на Старој планини", ГСАД, 1986, 3; P. Petrović, S. Đurđekanović, B. Jovanović (ур.), Ancient Mining and Metallurgy in Southeast Europe, Bor--Bg 1996; С. Јовановић, „Античке комуникације на Горњем Тимоку", ГСАД, 1998, 14; Б. Илијић, Услови насељавања у протоисторији, антици и средњем веку на ширем подручју археолошког налазишта Timacum Minus у Равни код Књажевца, мастер-рад, ФФ у Београду, 2012.

С. Петковић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)