ДИМИТРИЈЕВИЋ, Александар

ДИМИТРИЈЕВИЋ, Александар, лекар, хирург, универзитетски професор (Куршумлија, 1. IV 1924 -- Београд 28. IV 2012). Током 1944. радио је на Хируршком одељењу болнице у Крушевцу. Медицински факултет у Београду завршио 1951. Почетком 1952. распоређен је на Хируршко одељење болнице у Краљеву. Специјализацију из хирургије започео је 1952, специјалистички испит положио 1956, а био је шеф Хируршког одељења 1956--1966. Током 1960. провео је три месеца на усавршавању у Паризу и три месеца у Стразбуру. На Другу хируршку клинику у Београду прешао је 1966, где је био шеф одељења, члан колегијално-пословодног одбора и директор Клинике за хепато-билио-панкреатичну хирургију. Каријеру је завршио као саветник, хабилитовао је 1972, па је исте године изабран у звање доцента. Докторирао је 1979, а 1985. биран у звање редовног професора хирургије на Мед. ф. у Београду. Уживао је репутацију изврсног хирурга с врло широким репертоаром операција. Поред скоро свих хируршких захвата из данашње опште и абдоминалне хирургије, вршио је операције код кранио-церебралних повреда, прелома костију, као и уролошке и операције на грудном кошу. Није избегавао да оперише болеснике у крајње ризичном и тешком стању, био је и несебичан учитељ. Активан у разним организацијама и удружењима: члан Здравственог савета Републике Србије, члан Хируршке секције СЛД, члан и председник Председништва СЛД (1980/81), председник Организационог одбора Десетог (1988) и Једанаестог конгреса лекара Србије (1992), члан Комисије за доделу звања примаријуса, редовни члан Академије медицинских наука СЛД, члан Удружења хирурга Југославије, Међународног хируршког друштва и Међународног друштва дигестивних хирурга. Добитник је многобројних признања, укључујући и Повељу и Награду СЛД за животно дело 1990, Ордена рада трећег реда, Ордена заслуга за народ трећег реда, Златног знака Црвеног крста и др. Пензионисан је 1989, а неколико година потом био је хирург консултант Гинеколошко-акушерске клинике у Београду, хируршких одељења у Краљеву и Аранђеловцу и Хируршке клинике Мед. ф. Клиничког центра у Крагујевцу.

ДЕЛА: коаутор, „Интрахепатичка литијаза", Acta Chir. Iugosl., 1985, 32; и Р. Чоловић, З. Кривокапић, „Хируршко лечење нересектабилног карцинома главе панкреаса", САЦЛ, 1986, 114; и Р. Чоловић, Д. Билановић, „Опструкције дуоденума карциномом главе панкреаса после билијарног by pass-a", САЦЛ, 1987, 115.

ЛИТЕРАТУРА: Билтен Универзитета у Београду, 1985, 2336; Медицинска академија СЛД. Биографије чланова, Бг 1996; Ко је ко у Србији `96, Бг 1996; Р. Чоловић, Хроника хирургије у Србији, Бг 2002; М. Милановић, Биографски лексикон. Познати српски лекари, Бг--Торонто 2005; Р. Чоловић (ур.), Наставници Медицинског факултета у Београду, III, Бг 2006; „In memoriam. Професор др Александар Димитријевић", САЦЛ, 2012, 140, 5--6.

Радоје Чоловић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)