ДРУЖИНА МЛАДЕЖИ СРПСКЕ

ДРУЖИНА МЛАДЕЖИ СРПСКЕ, прво ђачко друштво у Србији XIX в., основано у Београду, на Лицеју, 1847. Први назив је био „Србска дружина учеће се младежи у Књажеско‑србском лицеуму". Намера ђака је била да оснују јавну трибину на којој ће се вежбати у „упражњавању у србском простом и сложеном слогу", тј. у јавном читању својих радова. Сачуван је списак првих педесет чланова и оснивача Дружине, на чијем је челу лицејац Алекса Н. Солујић, „слушатељ прве године Права, родом из Бершића Окруж. Рудничког, који је у дружину ступио на видов дан 1847. године". Седнице Дружине су одржаване сваке недеље, а активности су биле: декламовање, говорење беседа, читање превода и изворних дела, понајвише песама. Чланови друштва су основали алманах Невен--Слога који је састављан од радова чланова. Песме су писане под утицајем Симе Милутиновића, али је било и политичких текстова, па је алманах штампан и у Земуну (без навођења места издања и штампарије). Остваривана је и сарадња са дружинама Срба у Аустрији, а у овој су Дружини и алманаху отпочели своје национално, политичко и литерарно деловање: Јован Ристић, Владимир Јовановић, Јеврем Грујић, Милован Јанковић, Јован Илић, Милош Мачванин, Петар Протић, Живко Јовановић и Стеван Ћирић. Дружина је укинута 1851. због опозиционог деловања и писања у листу Невен--Слога.

ЛИТЕРАТУРА: Л. Зрнић, Ђачке дружине, Бг 1912; М. Шећеров, „Дружина ђака Учитељске школе ‚Узајамност' у Вршцу 1935--1941", Педагошка стварност, 1959, 10; М. Радевић, „Правила Дружине младежи србске", Настава и васпитање, 1969, 1; „Грађа за историју Дружине младежи србске (1847--1851)", Настава и васпитање, 1969, 4; Љ. Станков, „Ученичке дружине у учитељским школама у Србији 1871--1941", у: Образовање и улога учитеља у српском друштву кроз историју, Со 2009.

Н. Трнавац

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)