ДИЗДАРЕВИЋ, Нијаз

ДИЗДАРЕВИЋ, Нијаз, филолог, дипломата, политичар (Фојница, БиХ, 13. XI 1920 – Београд, 3. IV 1989). Потиче из угледне чиновничке породице. Као ученик Гази Хусрев Бегове медресе у Сарајеву 1936. је организовао штрајк, па је искључен из свих верских школа. Под утицајем старијег брата Зија приступио је комунистима. На почетку II светског рата вратио се у родно место, одакле је након пуштања из притвора отишао у партизане прикључивши се одреду на Романији. Током рата био је секретар Покрајинског комитета СКОЈ за БиХ, а од 1944. члан југословенске војне мисије у Тирани. Након II светског рата дипломирао је оријенталну филологију на Филозофском факултету у Београду. Говорио је енглески, француски, италијански, албански, турски, персијски и арапски језик. Радио је у дипломатској служби као саветник посланстава у Тирани, амбасаде у Анкари и посланства у Каиру, одакле је протеран због контаката с локалним комунистима. Привремено је 1956. реактивиран у ЈНА у чину потпуковника и постављен на место официра за везу с египатским властима при команди југословенског Одреда на Синају у саставу мировних снага УН. По повратку из Египта поново је радио у дипломатској служби као амбасадор у Ирану, Алжиру и Француској. Повремено је предавао на ФФ и Филолошком факултету у Београду и бавио се превођењем с арапског језика. Од 1966. био је члан Извршног комитета ЦК СКЈ, а од 1969. члан Извршног бироа Председништва ЦК СКЈ. Дугогодишњи председник Комисије за међународне односе и везе ЦК СКЈ. Носилац је Партизанске споменице 1941. и низа других домаћих и страних одликовања.

ДЕЛА: Les Musulmans en Yougoslavie, Бг 1985; Албански дневник, Сар. 1988.

ЛИТЕРАТУРА: Ко је ко у Југославији, Бг 1970; А. Животић, Југославија и Суецка криза 1956–1957, Бг 2008; Југославија, Албанија и велике силе 1945–1961, Бг 2011.

Александар Животић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)