ДИМИТРИЈЕВИЋ, Илија

ДИМИТРИЈЕВИЋ, Илија, иконописац (Крагујевац, прва половина XIX в. -- ?, око 1900). Ликовну академију завршио је у Бечу, после чега је насликао већи број иконостаса и икона. Међу најранијим познатим делима су две иконе из 1861, Св. Јоакима и Ане из Старе цркве у Крагујевцу и Св. Луке из цркве у Крњачи. На већини сачуваних радова потписивао се као „И. Димитријевић, црквено-академски молер". Израдио је иконостас и живопис цркве у Алексинцу, приликом њене обнове 1877--1878. У Алексинцу је поред иконостаса и живописа у цркви насликао и већи број литијских икона и икона за поједине еснафе. Живопис и иконостас алексиначке цркве оштећени су у балканским ратовима, а обновљени 1915. У Крагујевцу је за Стару цркву урадио икону Св. Николе 1877, целивајућу икону Вазнесења Св. Илије у цркви у Читлуку која је настала око 1870; радио је велику икону Св. Саве за Доњу испосницу Св. Саве која је данас изгубљена, потом икону са истом представом за цркву у Јагодини. Приписују му се иконостаси у Ланчугу и Барањи (1870), Кућаницама (1888) и Гаћишту (1889). Ликовна поетика његовог црквеног сликарства доста је блиска назаренској, о чему сведоче представе светитеља издужених фигура и светлог колорита.

ЛИТЕРАТУРА: Б. Вујовић, Црквени споменици на подручју града Београда, Бг 1973; М. Спирић, 170 година постојања у народу и за народ алексиначке цркве Свети Никола 1837--2007, Алексинац 2007; А. Костић Ђекић, ,,Збирка икона цркве Сошествија Светог Духа у Крагујевцу", Споменица Два века Старе цркве у Крагујевцу (1818--2018), Краг. 2018.

Ан. Костић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)