ДАЦИТ

ДАЦИТ, изливна (вулканска) магматска стена светлосиве боје, настала површинским очвршћавањем магме киселог састава (SiO2>64 теж.%). Назив је настао према имену римске провинције Дације. Дубински еквивалент д. је гранодиорит. Д. је претежно изграђен од интермедијарног плагиокласа, кварца и бојених састојака, најчешће амфибола и биотита, уз подређене количине алкалног фелдспата, пироксена, оксида гвожђа и других акцесорних минерала. Д. је најчешће холо- до хипокристаластопорфирске структуре и масивне, хомогенe, понекад и планпаралелне текстуре. Смањењем количине кварца д. гради прелазе ка андезиту, а повишењем садржаја алкалног фелдспата прелази у риодаците. Д. је веома распрострањен у континенталним подручјима субдукционих и колизионих зона, где обично гради сливове велике дебљине а малог распрострањења. Поред тога, велике количине дацитске магме бивају емитоване експлозивно, у виду пирокластичног материјала различитог карактера. Код нас су распрострањени д. олигоценске и олигомиоценске старости; први граде прелазе ка андезитима, а већих маса има код Славковице, у долини Ибра, на Рогозни и Радану и код Сурдулице, док други граде прелазе ка кварцлатитима и риодацитима и њих има на потезу Рудник--Борач--Котленик, на Голији, јужно од Копаоника и на Рогозни. Уз д. и њима сродне стене често се јављају економски значајна орудњења олова, цинка и сребра, а ређе и бакра и злата. Д. се веома често користи као грађевински и архитектонски камен (нпр. дацит Славковице).

Литература: В. Кнежевић Ђорђевић, П. Ђорђевић, Основи петрологије, Бг 1976; L. Maitre и др., Igneous Rocks: A Classification and Glossary of Terms: Recommendations of the International Union of Geological Sciences, Subcommission on the Systematics of Igneous Rоcks, Cambridge 2005.

В. Цветковић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)