ДИМИТРИЈЕВИЋ, Ђорђе Рабаџија

ДИМИТРИЈЕВИЋ, Ђорђе Рабаџија, културни радник, адвокат (Нови Сад, 1806 -- Будимпешта, 19. IV 1837). После гимназијског школовања у Новом Саду, где му је предавао Павел Јозеф Шафарик, студије права започео на Братиславској академији (1825--1826), а довршио на Лицеју у Кежмарку (1826--1827). Током студија у Кежмарку сa Лaзаром Лазаревићем старијим основао је тајно српско литерарно друштво којем се прикључило тридесетак студената, а које је почетком 1827. забрањено. По положеном адвокатском испиту у Кежмарку 1827, у Пешти је стекао титулу доктора права. Уз Георгија и Л. Лазаревића, Јована Рајића млађег и Димитрија Милаковића покренуо је и уређивао књижевни алманах Цвеће (1829). Током боравка у Пешти посећивао је књижевни круг окупљен око Марије Поповић Пунктаторке. Као адвокат први пут се јављa у парници против својих тутора. Почетком 30-их година вратио се у Нови Сад, где је, уз Л. Лазаревића и Ј. Рајића, 1834. основао књижевно друштво којем је циљ био издавање тромесечног књижевног часописа Србљин, али штампање ове публикације није одобрено. Тестаментом је за свог универзалног наследника именовао Фонд Велике српске православне гиманзије у Новoм Саду.

ДЕЛО: Elementorum jurisprudentiae Hungaricae. T. 1., Liber I de personis rarumque juribus: Caput primum de natione, personae, et divisionibus, s.l., s.a.

ИЗВОРИ: Lyceal archiv Kesmarok; Ministerstvo vnútra Slovenskoj republiky, Štátny archiv v Levoči, pobočka Poprad; Историјски архив града Новог Сада; В. Стефановић Караџић, Преписка V (1833--1836), Бг 1989.

ЛИТЕРАТУРА: Ђ. Рајковић, Изабрани списи I. Биографије књижевника, Н. Сад 1950; В. Стајић, Новосадске биографије, I, 1, Н. Сад 2002; И. Милић, „Живот и дело Лазара Лазаревића старијег", Свеске Матице српске, 2006, 46.

Ис. Поповић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)