ДОСТАНИЋ, Милутин

ДОСТАНИЋ, Милутин, математичар, универзитетски професор (Турица код Лучана, 3. II 1958 -- Београд, 14. I 2014). На Групи за математику Природно-математичког факултета у Београду дипломирао 1980, магистрирао 1982. и докторирао 1984. тезом „Потпуност, минималност и базисност сопствених функција праменова диференцијалних оператора". Школску 1982/83. провео је на Механико-математичком факултету Московског државног универзитета „М. В. Ломоносов". Своју универзитетску каријеру започео је 1981, када је изабран у звање асистента приправника на ПМФ у Крагујевцу. Исте године прелази у београдски Институт за примењену математику и електронику, где је радио до краја маја 1994, када је изабран за доцента на Математичком факултету у Београду a за редовног професора 2003. Заједно са Данком Јоцићем и Милошем Арсеновићем, аутор је уџбеника Теорија мере. Функционална анализа. Теорија оператора (Бг 1998). Његов научни рад посвећен је углавном теорији оператора и релевантним сегментима комплексне и функционалне анализе. У радовима „Spectral properties of the operator of Riesz potential type" (Proceedings of the American Mathematical Society, 1998, 126, 8) и „Spectral properties of the Cauchy operator and its product with Bergman's projection on a bounded domain" (Proceedings of the London Mathematical Society, 1998, 3, 76) проучава важне класе интегралних оператора (фракционалне, конволуционе, потенцијалног типа, Кошијев и Волтерин оператор, Бергманове пројекторе), као и неке диференцијалне операторе (обичан линеарни, Лапласов). У фокусу његових истраживања у радовима „Estimate of the second term in the spectral asymptotic of Cauchy transform" (Journal of Functional Analysis, 2007, 249, 1) и „Spectral asymptotics and the regularized trace of a singular integral operator" (Sbornik Mathematics, 2010, 201, 7--8) била су спектрална својства таквих оператора: комплетност и базисност система сопствених функција, конвергенција спектралних разлагања, регуларизовани трагови, оцене сопствених вредности, асимптотика и дистрибуција сопствених вредности. У многобројним радовима бавио се и одређивањем или процењивањем норми неких од поменутих оператора. Његово дубоко познавање хармонијске анализе, функционалне анализе са теоријом оператора, обичних и парцијалних диференцијалних једначина, интегралних једначина и теорије специјалних функција, омогућило му је да развије сопствене аналитичке технике и методе, помоћу којих је дошао до многобројних изузетних научних резултата углавном завршног карактера.

ДЕЛА: „Asymptotic behavior of the singular values of fractional integral operators", J. Math. Anal. Appl., 1993, 175, 2; „The properties of the Cauchy transform on a bounded domain", The Journal of Operator Theory, 1996, 36; „Fourier expansions with respect to the Rayleigh system", Journal of Approximation Theory, 2000, 103, 1; „Regularized trace of the inverse of the Dirichlet Laplacian", Communications on Pure and Applied Mathematics, 2011, 64; „Regularized trace of the Cauchy transform", Integral Equations and Operator Theory, 2012, 74, 1; „Spectral properties of the simple layer potential type operators", Rocky Mountain Journal of Mathematics, 2013, 43, 3.

Н. Лажетић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)