ДОБРОСАВЉЕВИЋ, Миливоје

ДОБРОСАВЉЕВИЋ, Миливоје, физичар, гимназијски професор (Београд, 23. II 1875 -- Београд, 5. XII 1950). Природно-математички одсек Филозофског факултета Велике школе завршио је у Београду, потом је од 1897. био гимназијски професор у Крагујевцу, а потом, од 1898, у Пожаревцу. Био је професор Српске гимназије „Дом науке" у Солуну (1899--1906), где предаје физику, математику и француски језик, а потом наставник српске мушке гимназије у Скопљу. Тамо током 1906. и 1907. предаје математику, физику и хемију. Као резервни официр, био је учесник Балканских ратова и I светског рата, потом је током I светског рата предавао хемију и физику у гимназији у Крушевцу, а једно време био и директор те гиманзије, када су га окупационе власти ухапсиле и држале као таоца. После I светског рата премештен је са породицом у Београд 1920, где је постављен за професора Треће мушке гимназије. После пензионисања 1927. прихвата се посла око сређивања наставе, те бива постављен за директора гимназије у Подгорици и управника Учитељске школе у Даниловграду, где остаје две године, до 1929, када се поново пензионисао. Поред образовног рада, бавио се писањем уџбеника за ученике гимназије Осим тога, Д. се целог живота бавио изучавањем природних наука, па написао десетак научних и популарних публикација (Један проблем биомеханизма, Бг 1905; Са Ајнштајном кроз науке, Бг 1928; Једна релативистичка екскурзија кроз биологију, Бг 1929; Једна релативистичка екскурзија кроз историју, Бг 1930; Старост живота на нашој земљи, Бг 1931). За исказану храброст у рату, поред других одликовања добио је Орден белог орла са мачевима, а за просветни рад Орден Светог Саве.

ЛИТЕРАТУРА: И. Грицкат, „Из једне старе природнонаучне екскурзије кроз лингвистику", ЗМСКЈ, 1979, XXVII, 1; М. Николова, Рад на нашим народним задацима: Српске школе у Османском царству -- Цариград и Солун, Бг 2011.

Божидар Маршићанин

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)