ДАМЈАНОВИЋ, Василије

ДАМЈАНОВИЋ, Василије, трговац, сенатор, писац прве српске аритметике (Сомбор, 1734/35 -- Сомбор, 21. I 1792). Син Јована, велепоседника и последњег великог капетана сомборског војног шанца. Тривијалну школу завршио у Сомбору, а 1747--1753. похађао Лицеј у Пожуну (Братислава). Школовање наставио у Венецији. Често путовао по земљама западне Европе, крећући се међу утицајним и богатим људима. Бавио се трговином воском и стекао значајан иметак. С циљем да постане вицепалатин, 1760. прешао у римокатоличку веру. За градског судију слободног краљевког града Сомбора изабран 1765, а Iudex Emeritus постао 1775. Племићки лист и грбовницу са називом „Од Задорлака" добио 1782. За сомборског градског сенатора изабран 1785. Био веома образован, а Захарија Орфелин је писао да је његово знање аритметике, латинског, немачког, француског, италијанског, грчког, румунског и мађарског језика било изванредно. Значајан као писац прве српске аритметике Новаја сербскаја аритметика или простое наставленије к хесапу, штампане 1767. у Венецији, у штампарији Димитрија Теодосија. У Аритметици су дате основне рачунске операције и примена рачуна у свакодневном животу и трговачком пословању. Писана је тадашњим народним језиком и у њој се први пут појављује стручна математичка терминологија на српском језику. Сачувано је седам примерака књиге (три у Новом Саду, два у Београду, по један у Скопљу и Осијеку) и један препис који је 1790. урадио Сава Стевановић, калуђер из Модоша (Јаша Томић).

ЛИТЕРАТУРА: Т. Ћирић, „Нови подаци о писцу прве српске аритметике", ЗМСДН, 1953, 5; А. Николић, „Прва српска аритметика", ЗМСДН, 1987, 83; „Место и значај Аритметике Василија Дамјановића", Зборник радова научног скупа Природне и математичке науке у Срба у 18. и у првој половини 19. века, Н. Сад 1995; N. Pejović, „Digitalization of mathematical textbooks used in Serbia in the past", Преглед Националног центра за дигитализацију, 2008, 12.

Александар Николић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)