ДОБРИЋ, Милорад

ДОБРИЋ, Милорад, карикатуриста, стрипар, илустратор (Београд, 18. VIII 1924 – Београд, 18. VI 1991). Рани узори били су му француски карикатуриста Албер Дибу, стрипар Луј Фортон са La Bande des Pieds-Nickelés (код нас Три угурсуза) и продукција Дизнија. У II светском рату до 1944. објављивао у часопису Коло, а од 1944. радио на цртано-писаној пропаганди КНОЈ-а. Већ 1945. са Славком Мишићем и Војином Ђорђевићем креирао је серију стрипова Три угурсуза за време окупације, након чега су уследиле партијске осуде у новинама, те прва судска пресуда и прва забрана једног штампаног издања од 1945. Д. је студирао архитектуру. Педесетих је објављивао стрипове Спортска парада (Спорт и Илустровани спорт), 1951. свеску Велики турнир, стрип Доживљаји малог Рашка, шахисте-несташка (Политикин забавник, 1952), Пера Пешак (1952–1991), Љуба Труба (1954–1991), Курир Фића (Борба, 1954–1968) и Војник Фића (у војном часопису Фронт). Стално запослен у Јежу 1950–1978. и главни уредник Малог Јежа 1961–1967. Најважнији дечји стрипови су му Славуј Глиша и Инспектор Жућа. Објављивао у Кекецу, YU стрипу, НИН-у, Техничким новинама, Звездиној ревији, Партизановом вјеснику, Пионирима, РТВ ревији и другој периодици. Од почетка 70-их година је понедељком својим карикатурама за ТВ Београд (емисије Спорт у карикатури) коментарисао резултате југословенске фудбалске лиге. Од средине 70-их Д. карикатуре и Љубa Трубa објављиване су у иностранству под насловом Dick Trumpet. Прву награду „Пјер" на 12. конкурсу Вечерњих новости за карикатуру освојио је 1979. Добитник је новинарске награде „Светозар Марковић" 1974. и носилац Ордена рада са златним венцем.

ЛИТЕРАТУРА: С. Новаковић, Смеха цртачи, Бг 1989; С. Ивков, 60 година домаћег стрипа у Србији, Суб. 1995; В. Павковић, Наш слатки стрип, Бг 2003; З. Зупан, Век стрипа у Србији, Пан. 2007; Три угурсуза за време окупације (репринт судски забрањених стрипова 1945), Златно доба, времеплов кроз свет српског стрипа, 2014, 17, 2015, 18; М. Лопушина, Црна књига – цензура у Србији, Н. Сад 2015.

Слободан Ивков

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)