ДАКИЈСКИ БАСЕН

ДАКИЈСКИ БАСЕН, део Црноморског басена који се налази источно од Карпата. Западни обод Д. б., у источној Србији, обу- хвата подручје распрострањења неогених и квартарних наслага источно од Карпата. Средина тог басена, међутим, налази се далеко на истоку, у Бугарској и Румунији. У њему се обављала седиментација током миоцена и плиоцена у провинцији источног Паратетиса. Најстарије наслаге у овом басену у Србији су језерско-континенталне творевине доњег и старијег средњег миоцена, откривене уз југозападни карпатски његов бод. Неки од ових локалних басена са језерско-континенталним седиментима су угљоносни (Звездан, Лубница). Преко њих су трансгресивно и дискордантно таложени морски седименти. У средњем миоцену стваране су праве морске наслаге (баденски век), а затим морскобракичне наслаге (сарматски век). У то време морске спрудне карбонатне седименте бочно смењују дубоководне творевине (претежно лапоровите глине) или плитководно делтне кластичне наслаге. Почетком млађег миоцена (старији меот) овај део басена пролази кроз кратку фазу морског развића а затим, због постепене регресије, поново се таложе ослађени делтни седименти (доминантни пескови и шљункови са укрштеном стратификацијом). Појас распрострањења најмлађег миоцена -- понта (пескови, алеврити, лапоровите глине и др.), сведен је на Дунавски кључ, околину Михајловца и Кобишничку зараван код Неготина. У морфотектонском погледу у овом терену разликују се четири зоне, које се протежу правцем север--југ, односно север-северозапад--југ-југоисток. На ободу басена налазе се и квартарни седименти. Поред алувијалних наноса Дунава, Тимока и њихових притока јавља се и седам тераса од језерско-речних и речних седимената. Сматра се да су највише терасе горњоплиоценске или плиоплеистоценске, а остале плеистоценске сем најнижих -- водоплавних, које су холоценске. Развијене су и праве пешчаре са динама код Кладова и у околини Неготина (Кобишнички плато, Радујевац). За њих се сматра да су настале у холоцену и да су још увек у процесу стварања.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Долић, М. Ракић, Тумач за Основну геолошку карту СФРЈ, лист Неготин 1:100 000, Бг 1970; П. Стевановић, „Миоцен, 1. Област источно од Карпатобалканида", „Квартар. 2. Речне терасе великих река", у: Геологија Србије, Стратиграфија-кенозоик, Бг 1977; М. Веселиновић и др., Тумач за Основну геолошку карту СФРЈ, лист Зајечар, 1: 100 000, Бг 1987.

Слободан Кнежевић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)