ДРУШТВЕНА САМОЗАШТИТА

ДРУШТВЕНА САМОЗАШТИТА, функција самоуправног социјалистичког друштва усмерена ка подруштвљавању послова безбедности и заштите, остваривању „диктатуре пролетаријата" и марксистичког схватања „наоружаног народа", уведена Уставом СФРЈ из 1974. Остварује се активностима „радних људи и грађана", органа, друштвених организација и осталих субјеката са циљем „заштите уставног уређења, самоуправних права радних људи и других права и слобода човека и грађанина", друштвене имовине, обезбеђивања личне и имовинске сигурности радних људи и грађана и слободног друштвеног развоја (Основна начела Устава, одељак IV, алинеја 9). Заснива се на самоуправним и демократским основама, а настоји да створи услове за потпуно укључивање „радних људи и грађана" у обављању јавних послова. Одређена је као основа безбедности друштва која би требало да се развија у систем мера и активности, „радних људи и грађана", организација удруженог рада, органа јавне власти, друштвених организација и других субјеката. Свеобухватнија је од дужности државних органа и других институција безбедности и најшира друштвена превентива. Као део система самоуправних односа има у виду обавезе свих физичких и правних лица у изграђивању општенародне одбране и заштите друштва. Представља једну од функција самоуправљања и подруштвљавања заштите, те се остварује непосредно, редовно и организовано од стране „радних људи и грађана", организација и заједница у свим областима њиховог живота и рада. Стога се не може организовати у посебне органе и институције одвојене од основних субјеката у друштву. Сваки грађанин има право али и дужност „да учествује у д. с." (члан 173. Устава СФРЈ). Устав СФРЈ, устави република и покрајина, савезни, републички и покрајински закони детаљно уређују д. с. почевши од највиших па до најнижих органа власти. Истакнута је улога (право и дужност) „радних људи и грађана" у организацијама удруженог рада, општинама и месним заједницама. Ови субјекти самоуправним општим актом утврђују мере ради остварења д. с. као што су: организовање јединица цивилне заштите, противпожарне заштите, организовање и опремање јединица територијалне одбране, заштитe безбедности људи и имовине и одржавање јавног реда и мира. У остварењу д. с. укључени су судови и друштвени правобраниоци самоуправљања. Наведени прописи обавезали су субјекте д. с. да у организацијама удруженог рада, месним заједницама, општинама, међуопштинским заједницама, покрајинама, републикама, органима и организацијама образују одборе, комисије и друга радна тела ради праћења стања и остваривања д. с. Овакав свеобухватни систем д. с. је распарчавањем СФРЈ 1991. најпре у пракси напуштен, а затим и прописима формално укинут.

ИЗВОРИ: Устав СФРЈ, Службени лист СФРЈ, 1974, 9; Закон о удруженом раду, Службени лист СФРЈ, 1976, 53.

ЛИТЕРАТУРА: М. Милутиновић, Општенародна одбрана и друштвена самозаштита, Бг 1978; М. Ђуричић, Привредни криминалитет и друштвена самозаштита, Бг 1986; В. Златковић, Друштвена самозаштита и органи унутрашњих послова, Бг 1988; М. Стојковић, Општенародна одбрана и друштвена самозаштита, Бг 1989; Правна енциклопедија, 1, Бг 1989.

И. Бабић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)