ДЕСПОТОВАЧКИ БАСЕН

ДЕСПОТОВАЧКИ БАСЕН, подручје развића неогених миоценских седимената у источном Поморављу у околини Деспотовца. У тектонском погледу ово је огранак неогена Моравског рова. На овом простору у геолошкој прошлости постојала су прво стара миоценска језера, а затим је у средњем миоцену формиран локални морски залив Панонског мора који се везивао за пространи Великоморавски залив. Подлогу и источни обод неогена Д. б., на западним обронцима Карпатобалканида у Источној Србији, чине палеозојске и мезозојске стене: карбонске, пермске, тријаске, јурске и кредне старости. Подину неогена у крајњем западном делу басена, у граничном појасу према моравском рову у ужем смислу, чине кристаласти шкриљци Српско-македонске кристаласте масе. Језерски миоценски седименти стварани су током старијег и на прелазу старији -- средњи миоцен. Њима припадају и старији слојеви угља и позната лежишта цементних лапораца у Поповцу. Укупна дебљина језерских миоценских нaслага износи око 1.000 м, а дебљина цементних лапораца у средњем делу басена у Поповцу је између 300 и 350 м. Недавним истраживањима млађих језерских наслага у Поповцу утврђена је апсолутна старост једног слоја туфитичних лапораца од око 14,4 милиона година. У цементним лапорцима у Поповцу, поред многобројних ситних конгерија и друге малакофауне, нађени су фосилни остаци миоценских крокодила и риба. Млађи стратиграфски члан миоцена у басену су морске и морскобракичне наслаге средњег миоцена (баденског и сарматског ката). Изграђене су од песковито-глиновитих и лапоровитих слојева са прослојцима угља. У неогену Д. б. постоје појаве угља, како из језерских, тако и из морских (паралских) наслага. Слојеви угља припадају групи мрких (из старијих хоризоната), односно лигнито-мрких и лигнитних угљева (из млађих хоризоната). Већи економски значај имају слојеви мрког угља из старијих језерских седимената. За Д. б. везан је почетак развоја угљарске привреде у Србији. Прва истраживања и рударења, односно откопавања угља, започета су 1836/37. у Миливи надомак Деспотовца када је отворен државни рудник. Угаљ се на простору Деспотовачког угљеног басена експлоатисао у рудницима Морава у Миливи, Манасија, Буковац, Срећа и Бељајка.

ЛИТЕРАТУРА: М. Чичулић, „Jезерски неоген моравског рова", у: Геологија Србије, Стратиграфија, кенозоик, Бг 1977; П. Николић, М. Димитријевић, „Деспотовачки басен", у: Угаљ Југославије, Бг 1990; Ј. Обрадовић, Н. Васић, „Поповачки басен", у: Језерски басени у неогену Србије, Бг 2007.

С. Кнежевић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)