ДОСТАНИЋ, Милоје

ДОСТАНИЋ, Милоје, глумац (Турица код Чачка, 24. VII 1871 -- Београд, 10. X 1932). На сцену први пут ступио 1892. у трупи Фотија Иличића, играо у нишком „Синђелићу" (1893--1895, 1898--1900, 1909/10), у трупи Ђуре Протића (1896, 1904/05), у „Заједници" Симе Бунића (1910/11), а 1912--1914. у путујућим позориштима „Тоша Јовановић", „Стерија", „Слога", „Трифковић". Уче-ствовао у I светском рату, те играо у српском позоришту у Ајачију на Корзици. Од августа 1919. до марта 1926. стални је члан Народног позоришта у Београду, у којем је и пензионисан. Убраја се међу најбоље српске драмске глумце с почетка XX в. Tумачио је углавном велике улоге националних хероја и љубавника. Пленио је својом лепом појавом, темпераментом, осећајношћу, звучним и мелодичним гласом са правилно акцентованом сваком речју. Његова игра је била топла, убедљива и природна. Био је ожењен Меланијом (1880 -- Крагујевац, 26. XI 1942), путујућом глумицом, једном од најдаровитијих драмских уметница у унутрашњости, снажног темперамента, топле осећајности, изванредно лепе дикције. Улоге: Милош Обилић (Ј. Суботић, Милош Обилић), Душан, Тодор од Сталаћа, Немања (М. Цветић, Цар Душан, Тодор од Сталаћа, Немања), Хајдук Вељко (Ј. Драгашевић, Хајдук Вељко), Кнез Иво од Семберије (Б. Нушић, Кнез од Семберије), Мане (С. Сремац, Зона Замфирова), Толозан (В. Сарду, Присни пријатељи), Отело (В. Шекспир, Отело), Хаџи Ставра (Б. Станковић, Ташана), Мото (А. Е. Брахфогл, Нарцис).

ЛИТЕРАТУРА: Б. С. Стојковић, Историја српског позоришта, Ниш 1936; Историја српског позоришта од средњег века до модерног доба, Бг 1979; С. Јанић, Б. С. Стојковић, Нишко позориште 1887--1944, Бг 1981; О. Марковић, Владета Драгутиновић 1893--1975, глумац, редитељ и преводилац, Бг 1993; П. Волк, Београдско глумиште, Бг 2001.

М. Одавић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)