ДУБАЈИЋ, Маргита

ДУБАЈИЋ, Маргита, оперетска певачица, глумица (Будиншчина, Крапинско-загорска жупанија, 29. VIII 1903 -- Загреб, 13. IX 1986). Глумачку каријеру започела је у Вараждину 1919. улогом Нине у Хенкиновој комедији Има ли што за царину, наступајући под девојачким презименом Балаша. Убрзо се представила и као певачица улогом Јоланде у Лехаровој оперети Циганска љубав. После удаје за глумца Дејана Дубајића наступала је као глумица и певачица по две сезоне у позориштима у Новом Саду и Београду. Члан НП у Новом Саду била је 1923/24, од 1924. до 1926. поново је ангажована у Вараждину, а од 1926. је водећа оперетска певачица у загребачком Хрватском народном казалишту. Славу су јој донеле Мароши и Маријета (Е. Калман, Јесењи маневар, Бајадера); Мањка (Ш. Аш, Бог освете); Нишета (А. Дима Син, Госпођа с камелијама); Клара (Б. Шо, Пигмалион); Перина и Флорами (И. Тијардовић, Сплитски акварел, Мала Флорами); Мими (Р. Бенацки, Адје, Мими); Рикет (П. Абрахам, Викторија); Ванде (О. Недбал, Пољачка крв); Марија (К. Трифковић, Љубавно писмо); Кета (Т. Брандон, Карлова тетка). Сцену напушта 1940. због болести. Певачким и глумачким даром, смислом за лепршаву комику, неодољивим сценским шармом и лепом појавом освајала је публику. Постала је једна од најпопуларнијих оперетских субрета загребачког позоришта у међуратном раздобљу. Као једна од првих филмских глумица хрватског звучног филма, играла је у ревији Ево нас, снимљеној 1931. према сценарију и музици Иве Тијардовића. У време власти НДХ са супругом прелази у грчкокатоличку веру. Од лета 1945. кратко је била чланица ХНК, али је већ у фебруару 1946. пензионисана одлуком интенданта И. Тијардовића.

ЛИТЕРАТУРА: А., „Јесењи маневар", Јединство, 23. IX 1923; О. С(уботи)ћ, „Бајадера", Застава, 8. XII 1923; Ми, „Премијера Бог освете", Застава, 1. I 1924; А., „Госпођа с камелијама", Застава, 3. V 1924; А., „Наши уметници", Comoedia, 1924, 23; А., „Одоше", Савремени Нови Сад, 1924, 5; Р. Мац (В.), „Нове креације у оперети", Јутарњи лист, 1930, 6547; П. Циндрић, „Бисери сценског умећа. In memoriam Маргити Дубајић", Вјесник, 17. IX 1986; Б. Полић, „Mаргита Дубајић", Музичка култура, 1986, 1--3.

В. Крчмар

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)