Прескочи до главног садржаја

ДАВИДОВИЋ, Радомир

ДАВИДОВИЋ, Радомир, неурохирург, универзитетски професор, дипломата (Ада, Бачка, 15. IX 1934 Београд, 20. IV 2006). Дипломирао на Медицинском факултету у Београду 1962. Током студија, пет година био демонстратор на Институту за анатомију. Од 1963. ангажован у извођењу практичне наставе из анатомије на Мед. ф. у Новом Саду, где је 1964. изабран за асистента. Од 1969. до 1974. специјализира неурохирургију на ВМА у Београду. Од 1976. до 1992. ради као неурохирург, шеф Одељења и начелник Неурохируршке службе у КБЦ Земун. Докторску дисертацију „Морфолошке одлике и клинички значај лучног отвора првог вратног пршљена" одбранио 1973. на Мед. ф. у Новом Саду. Највећи Д. допринос (заједно са Н. Ерцеговцем) јесте пионирски приступ вертебробазиларној инсуфицијенцији са декомпресијом вертебралне артерије (и Н. Ерцеговац, „Foramen arcuale atlantis као етиолошки фактор вертебробазиларне инсуфицијенције декомпресија артерије vertebralis", ВП, 1970, 27, 10; „Vertebrobasilar Insufficiency caused by a Variation of the Posterior Arch of the Atlas/Foramen arcuale atlantis/-Atlanto-occipital Decompression of the Vertebral Artery, present limits of neurosurgery", Fourth European Congress of Neurosurgery, Prague 1971). Са почетком ратних дејстава, добровољно одлази 1991. у Републику Српску, где, са сарадницима, 1992. оснива значајну Ратну болницу „Свети Никола" у градићу Милићи на путу ЗворникСарајево, која и данас ради. Болница је одликована орденима Св. Саве II степена, Крстом милосрђа и низом војних признања. За Д., без обзира на веру, националну и политичку припадност, од највеће важности је увек био рањеник и болесник. Био суоснивач Санитета РС и оснивач Друштва љекара РС. Због заслуга за РС именован за члана њеног Сената 1997. и првог амбасадора БиХ у Аустралији 20002001.

ДЕЛА: „Безинјекциона метода проверавања крвних судова мозга", Санитетски техничар, 1963, 3; и Н. Ерцеговац, Н. Иванчевић, „Велике хидратне цисте мозга у деце прилог оперативној техници", ВП, 1971, 28, 5; коаутор, „Inguinal triangle its morphology, variations and practical importance", Acta Medica Iugoslavica, 1972, 26, 2; и М. Тасић, Н. Ерцеговац, „Phylogenetic aspect of pallidum vulnerability", Fifth International Congress of Neurological Surgery, Tokyo 1973; и М. Јужнић, „Проблеми утврђивања церебралне смрти", ВП, 1983, 6.

ИЗВОР: Лична архива.

Владимир Кањух

 

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)