ДАВИДОВИЋ, Радомир

ДАВИДОВИЋ, Радомир, неурохирург, универзитетски професор, дипломата (Ада, Бачка, 15. IX 1934 -- Београд, 20. IV 2006). Дипломирао на Медицинском факултету у Београду 1962. Током студија, пет година био демонстратор на Институту за анатомију. Од 1963. ангажован у извођењу практичне наставе из анатомије на Мед. ф. у Новом Саду, где је 1964. изабран за асистента. Од 1969. до 1974. специјализира неурохирургију на ВМА у Београду. Од 1976. до 1992. ради као неурохирург, шеф Одељења и начелник Неурохируршке службе у КБЦ Земун. Докторску дисертацију „Морфолошке одлике и клинички значај лучног отвора првог вратног пршљена" одбранио 1973. на Мед. ф. у Новом Саду. Највећи Д. допринос (заједно са Н. Ерцеговцем) јесте пионирски приступ вертебробазиларној инсуфицијенцији са декомпресијом вертебралне артерије (и Н. Ерцеговац, „Foramen arcuale atlantis као етиолошки фактор вертебробазиларне инсуфицијенције -- декомпресија артерије vertebralis", ВП, 1970, 27, 10; „Vertebrobasilar Insufficiency caused by a Variation of the Posterior Arch of the Atlas/Foramen arcuale atlantis/-Atlanto-occipital Decompression of the Vertebral Artery, present limits of neurosurgery", Fourth European Congress of Neurosurgery, Prague 1971). Са почетком ратних дејстава, добровољно одлази 1991. у Републику Српску, где, са сарадницима, 1992. оснива значајну Ратну болницу „Свети Никола" у градићу Милићи на путу Зворник--Сарајево, која и данас ради. Болница је одликована орденима Св. Саве II степена, Крстом милосрђа и низом војних признања. За Д., без обзира на веру, националну и политичку припадност, од највеће важности је увек био рањеник и болесник. Био суоснивач Санитета РС и оснивач Друштва љекара РС. Због заслуга за РС именован за члана њеног Сената 1997. и првог амбасадора БиХ у Аустралији 2000--2001.

ДЕЛА: „Безинјекциона метода проверавања крвних судова мозга", Санитетски техничар, 1963, 3; и Н. Ерцеговац, Н. Иванчевић, „Велике хидратне цисте мозга у деце -- прилог оперативној техници", ВП, 1971, 28, 5; коаутор, „Inguinal triangle -- its morphology, variations and practical importance", Acta Medica Iugoslavica, 1972, 26, 2; и М. Тасић, Н. Ерцеговац, „Phylogenetic aspect of pallidum vulnerability", Fifth International Congress of Neurological Surgery, Tokyo 1973; и М. Јужнић, „Проблеми утврђивања церебралне смрти", ВП, 1983, 6.

ИЗВОР: Лична архива.

В. Кањух

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)