Прескочи до главног садржаја

ДИКЛИЋ, Никола

001_SE_V_Nikola-Diklic.jpgДИКЛИЋ, Никола, ботаничар, научни саветник (Купусина, 19. XI 1925 -- Београд, 16. XI 2008). Дипломирао биологију на Природно-математичком факултету у Београду 1953. Докторирао 1966. на Биотехничком факултету у Љубљани, а из тога је произишла монографија о роду Vicia L. у Југославији. Цео радни век (1953--1990) провео у Природњачком музеју у Београду и стекао звања музејског саветника и научног саветника. Један од водећих биљних таксонома и флористичара у Србији друге половине XX в. Први после Ј. Панчића плански и систематично истраживао флору Србије и остварио изузетан допринос познавању њеног састава, дистрибуције и таксономске и класификционе структуре. Открио 14 таксона нових за науку (од тога три врсте: Nepeta rtanjensis, Н. Диклић и Б. Милојевић 1976; Nepeta ernesti-mayeri, Н. Диклић и В. Николић 1977; Althaea vranjensis, Н. Диклић и В. Николић) и 310 таксона за које се није знало да расту у Србији. Проучавао и вегетацију Србије и открио шест биљних заједница нових за науку. Током више од 50 година објављивао резултате чији је велик значај у бољем познавању и разумевању диверзитета, динамике и историје флоре Србије, Балканског полуострва и медитеранског подручја. Утицао на промену вредновања фундаменталних ботаничких истраживања у Србији и рехабилитовао флористичка и таксономска истраживања. У Природњачком музеју основао научну ботаничку збирку, Генерални хербаријум Балканског полуострва, материјалну базу података о диверзитету флоре Србије и Балкана сакупивши и преко 200.000 примерка васкуларне флоре. Као члан Одбора за флору и вегетацију САНУ, од оснивања 1965, био уредник у едицији Флора СР Србије и активно учествовао у припреми, изради и штампању свих 10 томова (1970--1976, 1977, 1986), обрадивши 772 врсте и комплетне породице Berberidaceae, Ranunculaceae, Violaceae, Oenotheraceae, Rutaceae, Lorantaceae, Fabaceae, Dipsacaceae, Liliaceae, Orchidaceae. Залагањем и упорношћу допринео да се први том новог допуњеног издања едиције (под називом Флора Србије) појави 1992, упркос тешкој економској ситуацији у изолованој Србији. У едицији Вегетација СР Србије написао два поглавља и учествовао у уређивању. Уредник књига Јосиф Панчић, Сабрана дела 1 и 2 и научног часописа Гласник Природњачког музеја у Београду. Био је национални и регионални саветник за бившу Југославију у међународној Едицији Med-Checklist 1, 3 и 4. Дугогодишњи члан српских и југословенских научних и струковних друштава и савеза, потпредседник или члан Извршног одбора у Српском биолошком друштву, Друштву биосистематичара Југославије и Друштву еколога Југославије. Преко 30 година члан међународне Организације за фито-таксономска истраживања медитеранског подручја (OPTIMA) и њен потпредседник (1989--1995), члан Међународног одбора, Извршног савета и Комисије за збирке и хербаријуме. Био је председник Програмског одбора XI конгреса OPTIMA у Београду 2004. Награде: Октобарска награда Скупштине града Београда 1970; Седмојулска награда Председништва СР Србије 1988; Награда „Михајло Валтровић" Музејског друштва Србије 1987; Диплома Custos Musei Historiae Naturalis, honoris causa Природњачког музеја Београд 1995; Сребрна плакета Fondazione internazionale pro Herbario Mediterraneo, Палермо 2001; Златна медаља, OPTIMA Gold Medal, Београд 2004.

ДЕЛА: и В. Николић, „Нови подаци о налазишту биљних врста у Србији", ГПМ, 1961, Б12; коаутор, Nomenclator Pancicianus, Бг 1967; „О неким новим или мало познатим биљкама из СР Србије", ГПМ, 1969, Б24; „Violaceae De Cand.", у: М. Јосифовић (ур.), Флора СР Србије, III, Бг 1972; „Oenotheraceae Wettst", у: М. Јосифовић (ур.), Флора СР Србије, V, Бг 1973; „Liliaceae A. L. Juss." у: М. Јосифовић (ур.), Флора СР Србије, VII, Бг 1975; „Orchidaceae Lindl.", у: М. Јосифовић (ур.), Флора СР Србије, VIII, Бг 1976; и Б. Милојевић, „Nepeta rtanjensis Diklić et Milojević spec. nov. -- нова врста из рода Nepeta L.", ГПМ, 1976, Б31; „Животне форме биљних врста и биолошки спектар флоре СР Србије", у: М. Р. Сарић, М. Којић (ур.), Вегетација СР Србије, 1, Бг 1984; и Е. Вукићевић, „Вегетација шибљака", у: М. Р. Сарић, О. Васић (ур.), „The flora and vegetation on serpentines in Serbia -- a review", Bocconea, 2001, 13.

ЛИТЕРАТУРА. О. Васић, „In memoriam: Никола Диклић (1925--2008)", ГПМ, 2009, 2; O. Vasić, „In memoriam: Никола Диклић (1925--2008)", Arch. Biol. Sci, 2009, 61, 1.

Олга Васић

 

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)