ДАБИША СТЕФАН

ДАБИША СТЕФАН, краљ (? -- ?, 8. IX 1395). За босанског краља је 1391, у нама непознатим околностима, изабран након смрти Твртка I. Није познато у каквом је сродству био са својим претходником; према писању Мавра Орбина био је незаконити син Нинослава, брата бана Стефана II Котроманића. Исти писац бележи и да је био господар Неретве, те да је 1366. учествовао у побуни властеле против бана Твртка. На почетку своје владавине Д. је успео да сачува територију наслеђену од Твртка, иако се све више опажа самосталније деловање великаша. Крајем 1391. краљ и државни сабор су спречили покушај Санковића да Дубровнику продају Конавле којима су господарили. У пролеће 1392. одбио је једну турску провалу у Босну. Угарски краљ Жигмунд искористио је сукоб између Д. и босанских великаша с једне и вођа хрватског племства с друге стране да их сломи. Након што је Жигмунд 1394. разорио Добор, упориште хрватских великаша, Д. му се покорио -- одрекао се власти над Хрватском и Далмацијом, примио вазалске односе у којима су босански владаоци према угарским краљевима били од давнина, заједно са властелом се сагласио да након његове смрти босански краљ постане Жигмунд. Као свог вазала, Жигмунд је Д. уврстио у угарске достојанственике, давши му титулу жупана Шомођске жупаније. Био је ожењен Јеленом, која га је наследила на престолу. Из тог брака имао је ћерку Стану.

ИЗВОР: М. Орбин, Краљевство Словена, Бг 1968.

ЛИТЕРАТУРА: С. Ћирковић, Историја средњовековне босанске државе, Бг 1964.

С. Рудић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)