ДОЊИ ТОВАРНИК

ДОЊИ ТОВАРНИК, село у југоисточном делу Срема, на дилувијалној тераси висине око 78 м. Кроз њега пролази пут који повезује Руму са општинским средиштем Пећинци и са Купиновом. Пећинци су 11 км северно. Насеље је изграђено дуж фосилне обалске греде реке Саве, која је прекривена лесом и има начелни правац пружања исток--запад. На њој је настала једна дугачка улица, коју попреко пресеца друм. Тек након дренирања околних терена дуж друма настала је још једна, краћа улица и село је добило крстасту основу. Први помен Д. Т. је из 1403. У време Турака, 1578, забележен је као српско село. У првој половини XVIII в. био је пустара, 1756. имао је 16 домова, а 1810. већ 94 дома. Године 1850. село је имало 605 житеља, а 1931. популација је била највећа са 1.120. чланова. Други светски рат изазвао је депопулацију, када је погинуло око 100 мештана, а иселило се исто толико Немаца и Мађара. Од 1971, када је било 1.099 становника, њихов број константно се смањује. Године 2011. било је 973 житеља, од којих су 90% били Срби. Пољопривредом се бавило 18,5% економски активног становништва. Више људи било је запослено у прерађивачкој индустрији (21,8% лица) и трговини (22,4% лица). Неаграрно становништво највећим бројем радило је у околним градовима и Београду. У селу се налазе православна црква, основна школа, амбуланта, сала за приредбе и неколико продавница.

С. Ћурчић

Црква Св. Петра и Павла. Првобитна црква из 1754. је 1813. замењена новом, на којој су по уговору склопљеном 1807. радили зидар Матијас Смит и тесар Јаков Вехтер. Црквена општина 1842. закључује уговор са Георгијем Девићем за резбарење иконостаса, али пошто он није приступио послу ни после неколико година, 1846. израду дубореза олтарске преграде, црквених столова и рипида преузима Едуард Владарш. После завршених дрводељских радова, црквена општина потписује уговор 1868. са земунским сликаром Живком Петровићем за осликавање и позлату иконостаса, али он умире исте године. После 1873. иконостас ове цркве израђује заједно са целивајућим иконама академски сликар Константин Пантелић, после чега се, сазидавши породичну кућу, трајно настањује у Д. Т., где и умире 1882. О позним Пантелићевим радовима закључује се на основу седам сачуваних икона мањег формата јер су његов иконостас и зидне слике са представама српских владара-светитеља (Св. Симеон, Стефан Првовенчани, краљ Милутин, цар Урош, кнез Лазар са породицом) на унутрашњим зидовима цркве у Д. Т. потпуно уништени током II светског рата. Целивајуће иконе (Св. Петар и Павле, Силазак Св. духа, Васкрсење, Вазнесење, Смрт Богородице, Три јерарха, Св. Константин и Јелена) рађене су у класицистичко-назаренском стилу и у сивој гами, али у детаљима какви су живи покрети и гестови подсећају на радове А. Теодоровића и К. Данила. Податак да је иконостас током лета 1834. израдио Петар Чортановић (М. Коларић) односи се на цркву у Горњем Товарнику.

Љ. Н. Стошић

ЛИТЕРАТУРА: М. Коларић, Класицизам код Срба 1790--1848, Бг 1965; С. Ћурчић, Општина Пећинци -- географска монографија, Н. Сад 1978; М. Лесек, „Целивајуће иконе из цркве Св. Петра и Павла у Доњем Товарнику", Гласник СПЦ, 1996, 7; Уметничка баштина у Срему, I, Н. Сад 2000; С. Ћурчић, Насеља Срема -- географске карактеристике, Н. Сад 2001.

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)