Прескочи до главног садржаја

ДАДОВ

ДАДОВ, oмладинско позориште у Београду. Драмски атеље Дома омладине Врачар (ДАДОВ) основали су 1958. Михаило Тошић, Јован Ристић, Момчило Баљак и Зоран Ратковић, уз подршку Милорада Савићевића, председника омладине Врачара и Јоце Зидверца из Дома омладине. Од оснивања Д. је представе изводио на камерној сцени у Молеровој 33, а од 1968. у сопственој згради у ул. Ђуре Салаја (Десанке Максимовић) 6. Шездесетих година Д. је био стециште не само позоришних него и музичких збивања која су се одвијала у клубу „Еуридика''. У периоду 19641970. управник Д. био је глумац и редитељ Михаило Тошић. Најпознатија представа из тог периода је Избирачица Косте Трифковића, у режији Небојше Комадине, премијерно изведена септембра 1965. на Трећем међународном аматерском позоришном фестивалу у Монте Карлу, где је и вишеструко награђена. Почетак 70-их обележила је представа Екс краљ И Божидара Љумовића у режији Оливера Викторовића који је касније био и управник Д. Период кризе, евидентан током прве половине 80-их, успешно превазилази Влада Мијовић. Као нови руководилац Д., афирмисани позоришни педагог и редитељ Александар Волић је не само омасовио чланство него и припремио терен за формирање репертоара заснованог на провокативним поетикама нове генерације редитеља. Горан Головко (уметнички директор Д. 1990/91) режира Четири годишња доба по музици Антонија Вивалдија, Жанко Томић поставља праизведбу представе Чија си Сашка Насева, док Кокан Младеновић (уметнички директор Д. 19911994) режира незаборавне Случајеве Данила Хармса. Промовисање представа по мотивима култних романа, филмова, ТВ серија и стрипова наставио је Даријан Михајловић (уметнички директор 19942000). Студио глуме Д., који су водили познати редитељи и педагози, временом је афирмисао стил који красе снажна глумачка експресија и способност за импровизацију. Одлуком Скупштине града Београда Д. је 2008. променио облик организовања и постао установа културе Омладинско позориште Д. Многи чланови Д. су, после школовања на Факултету драмских уметности у Београду, остварили успешне професионалне каријере. Велик допринос афирмацији Д. дали су глумци: Милош Жутић, Светлана Бојковић, Зорица Јовановић, Мирјана Карановић, Дара Џокић, Срђан Карановић, Горан Јевтић, Вања Ејдус, Ненад Стојменовић, Марко Живић, Тамара Драгичевић, Милош Биковић и Бранкица Себастијановић, те редитељи Ј. Ристић, М. Тошић, Желимир Орешковић, Небојша Комадина, З. Ратковић, О. Викторовић, Братислав Љубишић, К. Младеновић, Д. Михајловић, Југ Радивојевић, Предраг Стојменовић, Алиса Стојановић, Ана Томовић и др.

SE_IV_Dadov-pozoriste.jpg

ЛИТЕРАТУРА: М. Тошић (прир.), Дух Дадова, Бг 2008.

Милан Мађарев

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)