ДИСАХАРИДИ

ДИСАХАРИДИ, угљени хидрати чијом хидролизом, у присуству киселине или ензима, настају два молекула моносахарида (два молекула алдозе или молекул алдозе и молекул кетозе) (С₁₂Н₂₂О₁₁ + Н₂О → С₆Н₁₂О₆ + С₆Н₁₂О₆). Нпр., при хидролизи сахарозе, обичног шећера, који свакодневно користимо при заслађивању, настају глукоза (једна алдоза) и фруктоза (једна кетоза). При хидролизи д. лактозе (млечног шећера) добијају се две алдозе: галактоза и глукоза. Два молекула глукозе добијају се при хидролизи малтозе (производња пива), трехалозе или целобиозе. Д. се разликују по начину повезивања два молекула моносахарида и та веза назива се гликозидна веза. Уколико у стварању везе учествују полуацеталне хидроксилне групе из оба моносахарида, настаје 1,1-гликозидна веза (веза између две алдозе, пример: трехалоза) или 1,2-гликозидна веза (веза између алдозе и кетозе, пример: код сахарозе). Такви д. не редукују Фелингов раствор (нередукујући д.), односно не показују реакције моносахарида које потичу од слободне карбонилне групе. Када у стварању гликозидне везе учествују полуацетална хидроксилна група једног моносахарида и неполуацетална хидроксилна група другог моносахарида (најчешће везана за C4- или C6-угљеников атом), такви д. редукују Фелингов раствор (редукујући д.: малтоза, лактоза и целобиоза). Они имају сва хемијска својства моносахарида јер им је једна полуацетална, односно скривена карбонилна група, слободна.

Д. су супстанце беле боје, различите растворљивости у води: растворљивост сахарозе на 25 ^оC износи 204 g у 100 g воде, малтозе 108 g, а лактозе свега 21,6 g. Укуси д. се знатно разликују, што зависи од моносахарида који их граде. Сахароза је најслађи д. јер је њен фруктозидни део двоструко слађи од глукозе. Малтоза поседује једну трећину слаткоће сахарозе, а лактоза једну шестину. Сахароза је састојак многих биљака и може се наћи у свим њиховим деловима. Шећерна репа и шећерна трска су основни извори за изоловање сахарозе. Сок од шећерне репе може да садржи до 27% сахарозе, а обично садржи око 20 масених %. Сахарозе има и у меду, заједно с глукозом и фруктозом. Лактоза се налази у људском млеку и млеку великог броја животиња (у концентрацији од око 5 масених %). Индустријски се изолује из сурутке. Малтоза се у малим количинама налази слободна у клицама биљака. Добија се при хидролизи полисахарида скроба у присуству ензима амилазе. Трехалоза се у слободном стању налази у квасцу, младим печуркама и другим гљивама, клицама ражи и неким морским биљкама. Целобиоза је производ хидролизе целулозе. Може се наћи слободна у организмима неких животиња због присуства ензима који катализују хидролизу целулозе којом се оне хране. Сахароза се користи као састојак многих намирница, слаткиша и напитака. Може да делује као конзерванс када се примењује у великој концентрацији. Лактоза је као састојак млека значајна у исхрани новорођенчади. Користи се уместо сахарозе као алтернативни заслађивач, као стабилизатор арома, као чврсти носач за активне супстанце у фармацеутским производима. Организам човека не може да непосредно метаболише д. унете храном. Стога се у процесу варења д. ензимски прво хидролизују до моносахарида.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Вучетић, И. Караџић, Г. Гојгић Цвијовић, Природне и синтетичке слатке супстанце, Бг 2000; К. П. Ц. Волхарт, Н. Шор, Органска хемија -- структура и функција, Бг 2004.

Љуба Мандић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)