ДИМИТРИЈЕВИЋ, Хаџи Тодор

ДИМИТРИЈЕВИЋ, Хаџи Тодор, публициста, фолклориста, посланик (Врање, 1. III 1889 – Београд, 30. XI 1977). У Врању је завршио шест разреда гимназије, а једногодишњи телеграфски курс и студије славистике у Београду. Као стипендиста Културног фонда Михајла Пупина отишао је 1911. у Њујорк и сарађивао у Србобрану, који је 1913. уређивао неколико месеци. У Чикагу је 1914. објавио књигу Пропаст Аустрије. Од 1915. до 1919. био је врло активан публициста. Издавао је књиге на енглеском, шпанском и португалском језику. Предавања у корист српске војске држао је 1915. по целом свету. У Бразилу је 1918. објавио књигу на енглеском и португалском језику The heroic Serbs of Montenegro. Од 1921. до 1930. живео је у Чешкој, а у Америци је 1923. држао предавање као изасланик чешке владе. Након посете Христовом гробу објављује дело Хаџијино путовање по Светој земљи (Вр 1935). Народни посланик за Пчињски срез био је 1931–1935. Издавао је лист Наше село (1932–1941). Један је од највећих српских сaкупљача пословица између два светска рата. Издао је Врањанске пословице I (Бг 1935), које је разврстао тематски. Највише се интересовао за лексику и „ситнице језикословне", па је сачинио рукопис Збирке речи из Врања (1907–1908). Од 1955. издавао је Правописни билтен, у којем је оштро полемисао о појединим питањима језика и правописа.

ДЕЛА: Lexikon jugoslavico-germanico-latinum, Вр 1931; Писменост Академије наука, Бг 1936; Наше црквено питање, Бг 1940; Црквена лица о Николају, Бг 1940; Енциклопедијско-правописни речник, 1–16, Бг 1960–1969.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Витошевић, „Хаџи-Тодор Димитријевић", Расковник, 1980, 23; Р. Симовић, Људи и дела, II, Вр 1984; М. Златановић, Хаџи-Тодор Димитријевић, живот и дело, Вр 2001.

Момчило Златановић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)