ДОЊА ЉУБАТА

ДОЊА ЉУБАТА, село у југоисточној Србији у Крајишту, на источним обронцима планине Бесна Кобила, у долини Љубатске реке. Кроз село пролази локални пут који повезује Јужно Поморавље северно од Врања са Босилеградом и Бугарском. Општинско средиште Босилеград је 14 км источно од села. Оно је настало у XVII в. насељавањем становништва из околине Ниша, Призрена, Криве Паланке и суседних села. У другој половини XX в. усталила се депопулација. Године 1953. село је имало 1.148, а 2011. 270 становника, од којих су 81,1% били Бугари, а 11,5% Срби. Највише економски активног становништва било је упослено у пољопривреди (74,7%). Насеље има два карактеристична дела. Први део је компактан, смештен на дну долине Љубатске реке на око 1.000 м н.в. и чини га низ кућа дугачак око 500 м. У њему се налазе православна црква, основна школа и задружни дом. Други део има дисперзиван карактер, са малим групама кућа изграђеним на обе долинске стране до висина од 1.300 м. До њих воде сеоски путеви. Село је познато по печалбарству и дунђерству.

Драгица Р. Гатарић

Археолошким рекогносцирањем атара овог села констатовани су остаци римског насеља, велика количина опека (tegulae) и уломака римске грнчарије и стакла из II--IV в., као и гвоздених предмета, клинова и фрагмената алатки. Ово насеље је повезано с археометалуршким активностима, чији су трагови констатовани у суседној Горњој Љубати на локалитету Градиште, где су пронађене рударске јаме, велике количине нуспроизвода топљења гвоздене руде, троске, остаци пећи за топљење железа и алат за копање руде. Највероватије је у Д. Љ. постојало насеље рудара и металурга, које је само једна од оваквих насеобина на ширем простору обронака Бесне Кобиле (Горња Љубата, Крива Феја). Године 1999, при изградњи пута у Д. Љ., откривена је велика римска некропола спаљених покојника. Гробови су се састојали од кружних јама у које су похрањене урне с остацима кремираних покојника. Урне су окружене редом камења и покривене зделама. У гробовима су откривени и налази, углавном лични предмети покојника, као што је бронзана наруквица у облику змије, сада у археолошкој збирци Народног музеја Врање. Некропола је приписана трачком племену Беса, који су били вешти рудари и металурзи.

Софија Петковић

ЛИТЕРАТУРА: А. Јовановић, Римске некрополе на територији Југославије, Бг 1984; Географска енциклопедија насеља Србије, I, Бг 2001; Г. Митровић, Каталог метала I. Народни музеј Врање, Вр 2010.

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)