ДИМИТРИЈЕВИЋ, Драгољуб Драган

ДИМИТРИЈЕВИЋ, Драгољуб Драган, вајар, цртач, универзитетски професор (Чаири код Трстеника, 23. V 1950). Факултет примењених уметности (ФПУ) у Београду завршио је 1977. Неколико година је радио у вајарском атељеу на Венчацу као стручни сарадник смотре „Мермер и звуци". Од 1989. до 2015. био је професор на ФПУ, у више мандата шеф одсека Примењено вајарство, продекан 1998--2000, председник Савета Факултета 2004--2006. Један је од твораца манифестације Београдски читач. Члан је УЛУС-а и УЛУПУДС-а, чији је био секретар и в. д. председника. Од 1970. дела је представљао на преко сто изложби у Југославији и иностранству. Поред више првих награда на конкурсима за споменике који су реализовани (Крушевац, Зворник, Шековићи), добио је и награду за скулптуру на Мајској изложби (1982), Годишњу награду УЛУПУДС-а (1982, 1983, 1998), Сребрну медаљу Универзитета уметности (1995), Другу награду на југословенском конкурсу за споменик Николи Пашићу (1998), Прву награду за скулптуру малог формата (Шабац, 2010), Другу награду за споменик Исидори Секулић (Београд, 2012). Главни део Д. богатог и разноврсног вајарског стваралаштва чине меморијална пластика и друге скулптуре постављене у јавном простору: Торзо (Бања Јунаковић, 1989), Споменик палим ратницима и жртвама ратова 1912--1918 (Крушевац, 1993), Светислав Тиса Милосављевић (Бањалука, 2002), Споменик борцима погинулим у отаџбинском рату 1992--1995 (Зворник, 2003), Петар Кочић (Београд, 2007), Монах Теодосије (манастир Рујан код Ужица, 2011), Стефан Твртко I Котроманић (Херцег Нови, 2013), Кнегиња Милица (Трстеник, 2013). Рађене су у широком експресионистичком распону, од стилизованог реализма до лирско-синтетичких асоцијативних органских форми. Успешно се бави и цртежом.

ЛИТЕРАТУРА: 50 година Факултета примењених уметности, Бг 1999; С. Петровић, Драгољуб Димитријевић, Шабац 2011; Љ. Јелисавац Катић, Доајени Факултета примењених уметности, Бг 2018.

В. Грујић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)