ДРЖИЋ, Влахо

ДРЖИЋ, Влахо, трговац, сликар, уметнички занатлија (Дубровник, 20. XII 1503 -- Дубровник, 8. I 1567). Члан угледне грађанске породице и старији брат највећег дубровачког комедиографа Марина. Дуго је боравио у Италији, првенствено у Венецији где се бавио трговином и где је засновао породицу. Кретао се у кругу млетачких и дубровачких уметника и хуманиста, међу којима је био познат под именом Blasius Drusianus (Blasius Marini de Darsa, Blasius Marini de Derzza). У родни град се вратио 1541. где је од 1544. радио у државној служби као писар, што му је омогућило да породицу, супругу и четворо деце, из Венеције пресели у Дубровник. Није био члан сликарског еснафа али је његово мишљење узимано за меродавно будући да је позиван да процењује вредност уметничких дела. Из писаних извора је познато да је у домовини наставио да се бави сликарством, златарством, дрворезбарством и дамаскирањем, али до данас ниједно његово дело није идентификовано. Године 1548. обавезао се да наслика олтарску палу властелину Илији Бунићу. Песник Никола Наљешковић хвали Д. глобус који се налазио код кардинала Каприја у Риму и пева о његовом сликарском умећу. Знаменити италијански хуманиста Пјетро Аретино 1454. у једном од писама упућених Д. хвали његове чудесне рукотворине. Мало веће му је 1558. одобрило продају неких дела на добровољној аукцији. За живота слављене уметничке и занатске вештине Д. након његове смрти опевао је у стиховима Миха Моналдовић. Влахов син Јероним, Јеро, написао је 1603. на италијанском породичну историју насловљену Порекло и потомци породице Држић који су сада грађани Дубровника.

ЛИТЕРАТУРА: Ф. Кестерчанек, „Влахо Маринов Држић", Прилози повијести умјетности у Далмацији, 1955, 9; В. Ј. Ђурић, Дубровачка сликарска школа, Бг 1963; K. Пријатељ, Дубровачко сликарство XV и XVI стољећа, Зг 1968; Лексикон Марина Држића, Зг 2009.

Д. Прерадовић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)