ДАВИДОВИЋ, Вукосава

ДАВИДОВИЋ, Вукосава, биолог, физиолог, универзитетски професор (Аранђеловац, 28. III 1937). Дипломирала на Биолошкој групи Природно-математичког факултета у Београду 1959, где је и докторирала 1974. За асистента је изабрана 1961, а, прошавши сва наставна звања, за редовног професора 1990. у Институту за физиологију и биохемију Одсека за биологију ПМФ, касније Биолошког факултета. Била је шеф Катедре за упоредну физиологију и екофизиологију у периоду 1989--2003, управник Института за физиологију и биохемију 1989--2002, као и продекан Био. ф. у Београду 1989--1991. Предавала је Упоредну физиологију, Физиологију и екофизиологију животиња и Физиологију животиња на редовним студијама, те Упоредну физиологију са екофизиологијом на последипломским студијама. Бавила се истраживањем неуроендокриних механизама физиолошких адаптација, посебно зимског сна, хипотермичких и постхипотермичких стања; реституционе термогенезе; улоге катехоламина и катехоламинских рецептора у терморегулацији, као и неуроендокрине контроле метаболичке активности мрког масног ткива на молекулском и ултраструктурном нивоу (и M. Petkovic, V. M. Petrovic, „The Capacity for restitutional thermogenesis --- its dependence on the duration of the hypothermic state and catecholomine content of the adrenals", Resuscitation, 1974, 3; и V. M. Petrovic, V. Janic Sibalic, „Catecholamine synthesis, release and excretion and adrenocortical activity in the heat stressed rats", у: E. Usdin, R. Kvetnansky, I. Kopin (ур.), Catecholamines and Stress, Oxford 1976; коаутор, „Activity of antioxidant enzymes in rat skeletal muscle and brown fat: effect of cold and propranolol", Journal of Thermal Biology, 1999, 24, 5--6). Своја научна истраживања обављала је у лабораторијама Института за физиологију и биохемију Био. ф. и Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић". Усавршавала се у Неурокринолошкој лабораторији Института за еволуциону физиологију и биохемију „Сеченов" у Лењинграду, на Одељењу за биоенергетику Института за физиологију Медицинског факултета у Женеви, као и на Институту за физиологију Мед. ф. у Лондону.

ДЕЛА: и V. M. Petrović, „Diurnal variations in the catecholamine content in rat tissues. Effects of exogenous noradrenaline", Archives internationales de physiologie et de Biochemie, 1981, 89; коаутор, „Activities of antioxidant enzymes and monoamine oxidase-A in the rat interscapular brown adipose tissue: effects of insulin and 6-hydroxydopamine", Comparative Biochemistry and Physiology Part C: Pharmacology, Toxicology and Endocrinology, 1997, 117, 2; Мрко масно ткиво, метаболички пуфер, Бг 2002; Упоредна физиологија I, Бг 2003.

ЛИТЕРАТУРА: 40 година Природно-математичког факултета у Београду (период 1977--1987), Бг 1989; 145 година биологије и 25 година физиологије у Србији (1853--1972--1998), Бг 1998.

Ј. Ђорђевић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)