ДИМКОВИЋ, Синиша

ДИМКОВИЋ, Синиша, интерниста, кардиолог, универзитетски професор (Београд, 15. II 1951). Дипломирао 1976, магистрирао 1983 („Поузданост параметара пејсмејкер импулса") и докторирао 1995 („Одређивање АНП-а у крви код болесника са есенцијалном хипертензијом") на Медицинском факултету у Београду. За асистента на предмету Интерна медицина је изабран 1984. године, а редовни професор је од 2010. при Мед. ф. у Београду. Примарна област интересовања му је неинвазивна клиничка кардиологија: хипертензија и кардиолошка фармакологија (и M. Kocijančić, „Antihypertensive effect of indapamide given in conjunction with captopril in severe hypertension", Current Medical Research and Opinion, 1986, 10), постимплантационо праћење пејсмејкера (коаутор, „Проблем инфекције и њене превенције у електростимулацији срца", Acta Chir Iugosl, 1988, 35, коаутор, „Изненадно отказивање имплантираних пејсмејкера", Кардиологија, 1989, 10); срчана инсуфицијенција са неуроендокриним механизмима регулације (коаутор, „Association of increased parathyroid hormone with neuroendocrine activation and endothelial dysfunction in elderly men with heart failure", Journal of Endocrinological Investigation, 2011, 34, 3) и геријатријском кардиологијом (коаутор, „Актуелни принципи лечења хипертензије старијих особа", Геронтологија, 2005, 1). Завршио је Југословенску школу ултразвука из кардиологије (1987). У КБЦ „Др Драгиша Мишовић" (1980--2004) радио је као шеф Кардиолошког одсека геријатрије (1988--1997) и начелник Одељења за кардиологију (1997--2004); био је начелник Центра за кардиоваскуларне болести у КБЦ „Звездара" (2004--2012) и директор Клинике за интерну медицину у КБЦ „Бежанијска Коса" (2012--2013). Био је руководилац превентивне кардиологије на последипломским студијама на Мед. ф. и шеф Катедре за последипломску кардиологију (2012--2015). Члан је СЛД, Друштва кардиолога Србије, европског (ЕSC) и светског (ICSF) кардиолошког друштва. Дугогодишњи активан члан интернистичке и кардиолошке секције СЛД (био секретар у обе). Био је копредседник Кардионефролошке секције СЛД и Удружења кардионефролога Србије (2005--2009). Први је увео методу одређивања атријумског натриуретског пептида (АНП) из плазме у бившој Југославији (1987). У КБЦ „Звездара" основао је одељење интервенте кардиологије (са М. Мирићем) и имплантације сталних пејсмејкера. Увео је методу стрес-ехокардиографије (са М. Деклевом). У КБЦ „Бежанијска Коса" увео је методу ергоспирометрије (са М. Здравковић). Одржао је преко 50 предавања по позиву у земљи и иностранству. Био је члан Комисије за регистрацију кардиоваскуларних лекова.

ДЕЛА: „Корелације атријумског натриуретског фактора (ANF) и плазма ренинске активности (PRA) са вредностима крвног притиска у хипертензивној болести", у: Књига сажетака XXV-ог симпозијума: стремљења и новине у медицини, Бг 1996; и S. Jelić, „Tight blood pressure control retards progession of nephropathy in type 2 diabetics", Diabetologia Polska, 1999, 6; Артеријска хипертензија. Национални водич за лекаре у примарној здравственој заштити, Бг--Ва 2005; и Н. Димковић, „Синдром кардио-реналне анемије", МП, 2007, 60; „Predictors of Worsening of Patients Quality of Life Six Months After Coronary Artery Bypass Surgery", Journal of Cardiac Surgery, 2008, 23; коаутор, „Effect of beta blockade on natriuretic peptides and copeptin in elderly patients with heart failure and preserved or reduced ejection fraction: results from the CIBIS-ELD trial", Clinical Biochemistry, 2012, 45, 1--2.

ИЗВОР: Лична архива.

В. Кањух

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)