ДЕМЕТРОВИЋ, Јурај

ДЕМЕТРОВИЋ, Јурај, политичар, публициста (Јастребарско, 11. IX 1885 -- Београд, после 18. XI 1944). Још као гимназијалац у Загребу је, због покретања и уређивања социјалдемократског листа Наша снага, искључен из свих школа на простору Хрватске и Славоније (1904). Ванредно је матурирао у Бјеловару (1905), након чега је уписао студије права у Загребу. Изабран је за секретара Главног одбора Социјалдемократске странке Хрватске и Славоније. Од 1907. уређивао је страначко гласило Слободна ријеч и недељник за раднике и сељаке Народна воља. Учествовао је на Југословенској социјалистичкој конференцији у Љубљани (1909), Балканској социјалистичкој конференцији у Београду (1910) и скупу Југослованске социално-демократичне странке у Љубљани (1912), а заступао је гледиште о постојању јединствене југословенске нације. На почетку I светског рата је ухапшен, донета је и одлука о протеривању из Загреба на 10 година, али је убрзо мобилисан. По отпуштању из војске покренуо је лист Хрватска њива и био његов први уредник (1917--1918), а затим одговорни уредник Пучких новина (1918--1921) у издању Југословенског демократског савеза, у чијем је оснивању учествовао. Постављен је за повереника за пољопривреду у Земаљској влади за Хрватску и Славонију 1919. Био је члан Демократске странке и један од секретара њеног Привременог управног одбора. Биран је за посланика Уставотворне скупштине, а 1921--1922. налазио се на положају краљевског намесника за Хрватску и Славонију. У периоду 1922--1925. уређивао је лист Југославенска њива, који је произашао из Хрватске њиве. Након сукоба у Демократској странци 1924, као сарадник Светозара Прибићевића, постао је члан Самосталне демократске странке (СДС) и њеног Главног одбора. За народног посланика биран је 1925. и 1927, а када је СДС ушла у коалицију са Хрватском сељачком странком, стварајући Сељачко-демократску коалицију, постао је члан и њеног Пословног одбора. Са групом политичара је у пролеће 1929. направио нацрт новог устава, који је имао „федеративно републиканска" начела. Дајући подршку личној владавини краља Александра, био је министар у осам кабинета: министар трговине и индустрије у владама Петра Живковића (1929--1931) и Николе Узуновића (1934) и министар пољопривреде у владама П. Живковића (1932), Војислава Маринковића (1932) и Милана Сршкића (1932--1933). Као министар пољопривреде подржао је аграрну реформу и доношење низа мера којима су унапређени социјално осигурање и просветне прилике, залажући се и за оснивање Завода за унапређење спољне трговине. Био је члан Сталног одбора аграрних земаља средње и југоисточне Европе (1931) и један од оснивача Варшавске конференције осам источноевропских аграрних земаља, основане у циљу унапређења размене аграрних производа, доделе пољопривредних кредита и стварања других олакшица пољопривредницима. Објављивао је чланке о аграрној политици, деполитизацији државне управе, буџету, експропријацији шума. За народног посланика биран је 1931. као члан Југословенске националне странке, чији је потпредседник постао јуна 1936. Покренуо је лист Југословенске новине (1936--1939). Током окупације (1941−1944) боравио је у Србији. Ухапшен је од стране нових власти у првим данима по ослобођењу Београда, оптужен за сарадњу с окупатором и осуђен на смрт.

ДЕЛА: Социјализам и народна борба. Једно разрачунање илити социјално демократски поглед на садашњи политички положај, Зг 1908; Аграрна реформа и Демократска странка, Зг 1920; Сељачки живот и господарство у народној скупштини, Осијек 1927; Аграрна реформа у Југославији. Експозе Јурја Деметровића, Бг 1933.

ЛИТЕРАТУРА: Б. Глигоријевић, Демократска странка и политички односи у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, Бг 1970; Х. Матковић, Светозар Прибићевић и Самостална демократска странка до шестојануарске диктатуре, Зг 1972; Љ. Бобан, Светозар Прибићевић у опозицији (1928--1936), Зг 1973; Н. Јовановић, Политички сукоби у Југославији 1925--1928, Бг 1974; Група аутора, Владе Србије (1805--2005), Бг 2005; С. Цветковић, „Ko су 105 (104) стрељаних? Прилог истраживању дивљег чишћења у Београду 1944", Историја 20. века, 2006, 1.

М. Гулић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)