ДРЖАВНИ ИНСТИТУТ ЗА ФИСКУЛТУРУ
ДРЖАВНИ ИНСТИТУТ ЗА ФИСКУЛТУРУ (ДИФ), најстарија висока школа за образовање наставника физичког васпитања у Србији основана у Београду 1946. Увиђајући потребу за што стручнијим кадром у области физичке културе, Влада ФНР Југославије донела је 1946. „Уредбу о Државном институту за фискултуру", који је основан као „Висока стручна школа опште државног значаја, чији је задатак да спрема високо квалификоване фискултурне руководиоце и наставнике". Одређено је да студије трају три године, а већ две године касније, 1948, студије су продужене на четири године, чиме се ова школа равноправно сврстала међу остале високошколске установе. Међутим, школовање стручних кадрова из области физичке културе започиње и пре 1946. Министар Министарства физичког васпитања народа Краљевине Југославије Мирко Буић, уз сагласност министра просвете Димитрија Магарашевића, донео је 1938. одлуку о оснивању једногодишњег течаја за спремање наставника телесног васпитања. За управника течаја постављен је Адолф Пихлер, а настава се изводила у згради Соколског дома Београд -- Матица, у Делиградској улици број 27, у којој је, мењајући имена, године трајања студија, наставне програме, ова Институција радила све до 1968. Школа је трајала годину дана (два семестра), након чега је већина од 49 слушалаца, који су је завршили распоређена за наставнике телесног васпитања у средњим и учитељским школама. Већ наредне, 1939, основана је Школа за телесно васпитање која је имала статус више стручне школе, у рангу више педагошке школе. За време II светског рата школа није радила. Двадесет дана после ослобођења Београда (11. XI 1944) настављен је рад Школе за телесно васпитање, окупљањем наставника и припремом за организовање „фискултурних курсева". И док је II светски рат још увек трајао на тлу Југославије, наставници ове школе организовали су од марта до септембра 1945. три фискултурна курса за кадрове у области физичке културе. Влада ФНР Југославије донела је јула 1946. „Уредбу о ДИФ". Почев од школске 1951/52. промењено је име ДИФ у Институт за физичку културу (ИФК). Осим промене имена, све обавезе, задаци, организација и функција Школе остале су исте. Законом о Високој школи за физичко васпитање, који је донела Народна Скупштина НР Србије 1956, изједначен је положај студената ове школе са статусом студената осталих факултета. Висока школа за физичко васпитање примљена је у Београдски универзитет 1963, а од школске 1964/65. започеле су последипломске студије прве генерације, која је имала 16 студената. Први докторат из области наука физичке културе одбранио је наставник ове школе Никола Курелић, маја 1965. на Академији у Варшави и тако постао први доктор наука у овој области, на овом факултету и у Југославији. Септембра 1968, после 30 година рада у згради бившег Соколског дома у Делиградској улици, Школа се преселила у нову зграду у Кошутњаку. Скупштина СР Србије донела је Закон о Факултету за физичко васпитање 1968, у којем је записано да Висока школа за физичко васпитање у Београду наставља са радом као Факултет за физичко васпитање, који потом мења назив у Факултет спорта и физичке културе.
ЛИТЕРАТУРА: Б. Бокан (ур.), 60 година факултета, Факултет спорта и физичког васпитања Универзитета у Београду, Бг 2016.
Н. Вујисић Живковић
*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)