ДИВЉА РУТА

ДИВЉА РУТА (Haplophyllum), род зељастих или при основи одрвенелих биљака из породице рута (Rutaceae). Стабло им је усправно или устајуће са наизменичним листовима, висине 5–50 цм. Листови су цели, ретко троделни, елиптични, ланцетасти или линеарни, голи, плавичастозелени или сивкастозелени. Цветови су петочлани, скупљени у вршној цимозној цвасти. Круница је жута, жутозелена, златножута или беличаста, често са централном зеленом пругом дуж централног нерва. Прашника има 10, а плод је капсула која пуца на 5 делова. Род обухвата око 50 врста распрострањених од Средоземља преко предње Азије на исток до западне Кине. У Европи расту седам, а у Србији три врсте, од којих су две ендемичне за Балканско полуострво: Боасеова д. р. (H. boisserianum), коју је пронашао и описао Ј. Панчић са серпентинита Мокре Горе, и краљевска д. р. (H. coronatum) на кречњачким камењарима субмедитерана Црне Горе, Херцеговине, Албаније, Македоније и Грчке, код нас у Метохији, док се миришљава д. р. (H. suaveolens) одликује ширим распрострањењем.

ЛИТЕРАТУРА: Н. Диклић, „Rutaceae A. L. Juss.", у: М. Јосифовић (ур.), Флора СР Србије V, Бг 1973; В. Стевановић и др., „Plant species and subspecies discovered by Dr. Josif Pančić 1 – distribution and floristic importance", Botanica Serbica, 2014, 38, 2.

Владимир Стевановић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)