ДИВЉА РУТА

ДИВЉА РУТА (Haplophyllum), род зељастих или при основи одрвенелих биљака из породице рута (Rutaceae). Стабло им је усправно или устајуће са наизменичним листовима, висине 5--50 цм. Листови су цели, ретко троделни, елиптични, ланцетасти или линеарни, голи, плавичастозелени или сивкастозелени. Цветови су петочлани, скупљени у вршној цимозној цвасти. Круница је жута, жутозелена, златножута или беличаста, често са централном зеленом пругом дуж централног нерва. Прашника има 10, а плод је капсула која пуца на 5 делова. Род обухвата око 50 врста распрострањених од Средоземља преко предње Азије на исток до западне Кине. У Европи расту седам, а у Србији три врсте, од којих су две ендемичне за Балканско полуострво: Боасеова д. р. (H. boisserianum), коју је пронашао и описао Ј. Панчић са серпентинита Мокре Горе, и краљевска д. р. (H. coronatum) на кречњачким камењарима субмедитерана Црне Горе, Херцеговине, Албаније, Македоније и Грчке, код нас у Метохији, док се миришљава д. р. (H. suaveolens) одликује ширим распрострањењем.

ЛИТЕРАТУРА: Н. Диклић, „Rutaceae A. L. Juss.", у: М. Јосифовић (ур.), Флора СР Србије V, Бг 1973; В. Стевановић и др., „Plant species and subspecies discovered by Dr. Josif Pančić 1 -- distribution and floristic importance", Botanica Serbica, 2014, 38, 2.

Владимир Стевановић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)