ДРАГОВИЋ, Бранко

ДРАГОВИЋ, Бранко, физичар, научни саветник, универзитетски професор (Сонковић код Скрадина, Далмација, 11. III 1945). На Природно-математичком факултету у Београду дипломирао физику 1967, магистрирао из теоријске физике 1973. и докторирао из математичке физике 1977. Запослен у Институту за физику 1970--2012, где је био директор Центра за теоријску физику 1978--1985. Провео је целу 1976. на научном усавршавању у Обједињеном институту за нуклеарна истраживања у Дубни (Русија). У звању водећег научног сарадника радио је 2000--2002. у Математичком институту „Стеклова" Руске академије наука у Москви. Око 100 пута боравио на студијским путовањима у разним иностраним институцијама из физике и математике, укључујући ЦЕРН у Женеви и Међународни центар за теоријску физику у Трсту, те држао предавања на њиховим семинарима. Значајно је унапредио научну сарадњу између математичара и физичара у Србији.

Истраживао је разне проблеме теоријске и математичке физике, посебно у областима: квантна теорија поља, заснивање квантне механике, теорија струна, гравитација, космологија, развој и примена нових математичких метода, биоинформациони системи. Посебно се бавио развојем и применом р-адичне и аделичне анализе у моделирању физичких и биолошких система. Један је од оснивача р-адичне математичке физике. Од 2008. заменик је главног уредника међународног мултидисциплинарног часописа на енглеском језику p-Adic Numbers, Ultrametric Analysis and Applications, чији је оснивач Руска академија наука (2008), а издавачи су Наука и Шпрингер. Био је рецензент у више од 30 међународних часописа, те организатор или суорганизатор око 60 научних скупова, од којих је већина била међународног карактера. Главни је организатор серије међународних скупова из савремене математичке физике који су се одржавали у Србији. Руководио је научним пројектима у Србији и међународним научноистраживачким пројектима Србије са Русијом и Француском.

Предавао је на универзитетима у Бео-граду, Приштини, Нишу и Бањој Луци: Физику елементарних честица, Квантну теорију поља, Класичну електродинамику, Астрофизику, Гравитацију и Космологију. Држао је и специјалне курсеве из р-адичне математичке физике у Шведској, Кини и Јужној Кореји, а његови научни радови су цитирани преко 2.000 пута. Институт за физику у Београду доделио му је 1981. Повељу за допринос развоју Института, а два пута награду за научни рад, и то: за истраживања у квантној електродинамици и р-адичној математичкој физици. Зборници радова са две међународне конференције (Бг 2005, Бг 2015) из р-адичне математичке физике су посвећени Д. Члан је Јужнословенске академије нелинеарних наука и њен председник од 2014.

ДЕЛА: и I. Y. Arefeva, I. V. Volovich, „On The Adelic String Amplitudes", Phys. Lett. B, 1988, 209, 445; коаутор, „The Wave Function of the Universe and p-Adic Gravity", International Journal of Modern Physics A, 1991, 6, 24; „Adelic Harmonic Oscillator", International Journal of Modern Physics А, 1995, 10, 16; коаутор, „On p-Adic Mathematical Physics", p-Adic Numbers, Ultrametric Analysis and Applications, 2009, 1, 1; и A. Y. Dragovich, „A p-Adic Model of DNA Sequence and Genetic Code", p-Adic Numbers, Ultrametric Analysis and Applications, 2009, 1, 34.

Горан С. Ђорђевић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)