ДРАШКОВИЋ, Бранко

ДРАШКОВИЋ, Бранко, новинар, друштвено-политички радник (Гвозд код Никшића, 27. VII 1912 -- Београд, 12. I 1979). После завршеног Правног факултета у Београду, радио је у Никшићу као адвокатски приправник, а потом као новинар Политике. Још за време студија марта 1933. примљен је у Комунистичку партију Југославије, а као комуниста хапшен је први пут 1934. Наредне године постаје инструктор СКОЈ-а у Покрајинском комитету КПЈ за Црну Гору, а потом секретар никшићке партијске организације. Од маја 1936. до октобра 1936. ради у адвокатској канцеларији Гојка Гарчевића у Никшићу. Од априла 1941. до маја 1945. био је учесник НОБ-а. Демобилисан је у чину потпуковника ЈНА, носилац је Партизанске споменице 1941. Од августа 1945. главни је уредник Народне армије, а потом, од априла 1946, главни уредник Политике. Прелази у Борбу, где је, до фебруара 1948, главни уредник. Од фебруара 1948. до децембра 1950. поново је главни уредник и директор Политике. Од јануара 1951. до августа 1952. дописник је и директор дописништва Танјуга из Париза, а од децембра исте године дописник Политике из Париза. Од 1953. до 1958. налази се на дужностима у Државном секретаријату за иностране послове, а од 1958. до 1961. амбасадор је ФНРЈ у Холандији. До пензионисања, 1970, налазио се на дужностима у ССРН Југославије, а у два мандата био је и делегат Савезне Скупштине. Носилац је Медаље за храброст, Ордена братства и јединства I реда и Ордена југословенске заставе II реда. Постхумно му је публикована збирка приповедака Врсници (Никшић 1979).

ЛИТЕРАТУРА: Н. Рацковић, Лексикон црногорске културе, Пг 2009.

З. Хр. Радисављевић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)