ДРАГУТИНОВИЋ, Антонија

ДРАГУТИНОВИЋ, Антонија, керамичар, универзитетски професор (Београд, 23. XII 1951). Завршила Школу уметности и занатa и Академиjу лепих уметности у Бриселу 1973. Дипломирала 1978. на Факултету примењених уметности (ФПУ) у Београду, на катедри за керамику. У статусу самосталног уметника је од 1980. до 2001, када постаје прво ванредни а онда и редовни професор (2012) на ФПУ. Као дугогодишњи предавач у Манаковој кући доприноси промовисању керамике. Излаже на самосталним и групним изложбама у земљи и иностранству од 1972. Њени најранији радови везују се за токове новог реализма, да би кроз време, путем софистицираног поступка свођења ликовног израза, потенцирала основну идеју односа знака према означеном, а што даље негује и разрађује у целокупном стваралаштву. Керамика Д. симболише везу природних елемената -- воде, ватре и земље. Значајан део њеног уметничког опуса су керамоскулптуре и инсталације код којих главну улогу има вртена форма, некад као детаљ, акценат слободне композиције, а понекад као изражајни носилац идеје. Боја, глазура и моделирана површина керамичких форми имају асоцијативну функцију и доприносе целокупном утиску „облика из природе". У пољу еколошки ангажоване уметности у нас Д. је покренула тематски циклус изложби „Планета земља". Значајније награде и признања: Сребрна медаља Владе Краљевине Белгије за керамику, Брисел (1973); Откупна награда Музеја примењене уметности на IV Тријеналу керамике (1980); Велика награда на XXVII Мајској изложби (1985); Плакета УЛУПУДС-а (1994); Златна значка за стваралачки допринос у ширењу културе, КПЗ Србије (2001); Откуп Града Београда, Музеј града Београда (2006); Награда за животно дело УЛУПУДС-а (2013) и др.

ЛИТЕРАТУРА: С. Исаковић, Савремена керамика у Србији, Бг 1988; С. Јелић, „Антонија Драгутиновић", у: XXVIII Мајска изложба УЛУПУДС-а, Бг 1996.

М. Пауновић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)