ДЕЛИ ЈОВАН

ДЕЛИ ЈОВАН, планина Карпатског система, на североистоку Србије, која се дужим делом простире правцем север--југ, а само у јужном делу правцем северозапад--југоисток. Дугачка је 22 км, а широка до 11 км. На северу се завршава у долини Клокочевачког потока, десне притоке Поречке реке (притока Дунава). Она одваја Д. Ј. од падина Великог гребена. Западну границу чине прво долина Поречке реке, затим долина њене десне притоке Црњајске и на крају долина Равне реке из слива Тимока (притока Дунава). Оне одвајају Д. Ј. од планина Мали и Велики крш. На југоистоку планина се протеже до Салашке реке, леве притоке Тимока, а према истоку се завршава широком подгорином, која почиње од око 500 м н.в. оријентационо од линије која повезује села Салаш и Сикола. Највиши врх јој је Црни врх (1.141 м), на којем је постављен телевизијски торањ. Севернији део планине је стрмији и дисециранији. Други врх који прелази 1.000 м н.в. је Велики Голи врх (1.037 м), док су други знатно нижи (Велики Дели Јован 973 м, Мали Голи врх 848 м, Коса 778 м). Иако је венац планине Д. Ј. узан, његови врхови су заобљени и дају утисак уплетених венаца. Највиши врхови изграђују оливински габрови старијег палеозоика. Међу њима се налазе харисити, дунити и серпентинити. Највеће распрострањење, нарочито у средишњем и јужном делу планине, имају пироксенски габрови. Њих опкољавају и добијају значајније распрострањење у севернијем делу Д. Ј. хлоритски шкриљци, амфиболски шкриљци и мермери, а нарочито прекамбријумски гнајсеви, лептонилити, мермери и кварцити из рифеја. Врло учестало, у уским и дугим прослојцима, међу овим прекамбријумским стенама пружају се амфиболити и амфиболитски шкриљци. Планина је богата изворима, о чему сведочи густа речна мрежа кратких токова који се са ње сливају. Д. Ј. је планина скоро у потпуности обрасла столетном буковом и храстовом шумом, уз нешто мало четинара на крајњем северу и југу. У југоисточном делу планине налази се ограђено ловиште богато разноврсном дивљачи. На подручју Д. Ј. нема значајних пољопривредних активности нити интензивног ђубрења земљишта, што омогућава изванредне услове за активности љубитеља очуване природе и производњу меда врхунског квалитета. На Д. Ј. пронађене су печурке Armillaria, као и 67 врста лептира. У југоисточном подножју планине, на надморској висини од 480 м, налазе се Стеванске ливаде, које се по природним и климатским условима могу поредити са ваздушним бањама Србије. На овом локалитету постоји и мали хотел и спомен-дом (музеј). На Д. Ј. су означене планинарске стазе. Проналажење злата у јужној подгорини Д. Ј., односно северно, источно и јужно од сеоског насеља Глоговица, 1888, утицало је на то да се приступи обимнијим геолошким и рударским истраживањима, што је довело до открића борског рудишта 1902. Од других руда постоје лежишта оловоцинкане, на западном делу планине и гвоздене, источније и јужније од највишег врха Д. Ј. У шумама, а највише у атару села Клокочевац (северна периферија планине), производе се дрвени угаљ и ћумур.

ЛИТЕРАТУРА: I. Haydoutov, „Precambrian ophiolites, Cambrian island arc, and Variscan suture in the South Carpathian-Balkan region", Geology, 1989, 17, 10; I. Popović, M. Tomović, „Golden jewelry from the imperial mausoleum at Šarkamen (Eastern Serbia)", Antiquité Tardive, 1998, 6, 1; I. Savov и др., „Late Precambrian Balkan-Carpathian ophiolite -- A slice of the Pan-African ocean crust?: Geochemical and tectonic insights from the Tcherni Vrah and Deli Jovan massifs, Bulgaria and Serbia", Journal of Volcanology and Geothermal Research, 2001, 110, 3--4; N. Keča и др., „Molecular‐based identification and phylogeny of Armillaria species from Serbia and Montenegro", Forest Pathology, 2006, 36, 1; G. Plissart и др., „Mineralogy and geothermometry of gabbro-derived listvenites in the Tisovita--Iuti ophiolite, Southwestern Romania", The Canadian Mineralogist, 2009, 47, 1; М. Бугарин и др., „Историјат истраживања и геолошка грађа Борских лежишта бакра", Рударски радови, 2011, 1; В. Мрвић и др., „Садржај Ni, Cr и Co у земљишту источне Србије на различитим супстратима", Аcta biologica Iugoslavica -- серија А: Земљиште и биљка, 2011, 60, 3.

Тамара Лукић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)