Прескочи до главног садржаја

ДРВАР

001_SE_V_Drvar_karta.jpgДРВАР, град и центар општине у западној Босни, у Крајини, смјештен у Дрварској котлини између планина Осјеченица на сјеверозападу, Луњевача на сјевероистоку, Бобара на југозападу и Јадовник на југу. Сјеверно од града протиче ријека Унац, десна притока Уне (притока Саве). Град припада Федерацији Босне и Херцеговине. Кроз Д. пролази пут који га на југу спаја са Книном и Јадранским приморјем, а на сјеверу са Босанским Петровцем и путем упоредничког правца Јајце--Бихаћ. Општина Д. је површине 650 км^2^ и у њој су 23 села. Насеље је на лијевој страни ријеке Унац, издужено у правцу ријеке и заузима јужни дио котлине. Оно је изграђено на висини од око 500 м. Густина градње кућа је мала јер су растојања између улица велика. На јужној периферији града је индустријски комплекс. Урбана традиција Д. није дугачка. Он је дуго био село у којем је 1879. живјело 383 становника. Први знак напретка било је смјештено сједиште среске испоставе 1894. Бржи развој Д. почео је почетком XX в., када је аустријски индустријалац Ото Штајнбајс у околини закупио велике комплексе шума и организовао сјечу и прераду дрвета. За транспорт дрвета изграђена је пруга уског колосјека која је Д. повезивала с унском пругом. У Д. су изграђени стругара, фабрика целулозе, буради и погон за импрегнацију дрвета. Насеље и индустријски објекти страдали су у вријеме II свјетског рата. 002_SE_V_Drvar_panorama.jpgГрад је послије рата обновљен, изграђене су нове фабрике целулозе и папира, као и погони машинске и текстилне индустрије. Развијале су се и друге градске функције, као што су административне, здравствене, образовне и трговачке, тако да је Д. постао гравитациони центар великог али мало насељеног и депопулационог подручја. Године 1921. насеље је имало 1.966 становника (1.253 православца и 659 католика). Током II свјетског рата град је страдао, поред фабрика порушена је и велика црква Светог Саве изграђена 1939. Она је обновљена послије рата, али је 1995. поново опустошена. До 1948. популација је смањена на 1.666 лица. До 1991. она је порасла на 8.053 лица, од којих су 95,5% били Срби. Дејтонским споразумом општина је прикључена Федерацији Босне и Херцеговине, а Републици Српској су припојена само три села.

ЛИТЕРАТУРА: Г. Јокић, Дрвар -- град херој, Бг 1977; П. Рађеновић, Унац, Н. Сад 1997.

Миленко Живковић

 

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)