ДЕФЛАЦИЈА

ДЕФЛАЦИЈА (лат. deflatio: издувавање), монетарна појава која се дефинише на разне начине: пад новчане масе испод оптималне; раст вредности валутне јединице (јачање новца) и пад агрегатног нивоа цена и трошкова живота; повлачење из оптицаја вишка новчане масе, пуштеног у време инфлације; појава супротна инфлацији, с негативном стопом инфлације. Д. је израз односа новца и цена, што изучава више теорија: квантитативна и њена кембричка варијанта -- доходна, теорија инфлационог јаза, психолошка, Марксова, Кејнзова, монетаристичка. Анализа куповне снаге новца и фактора који је одређују обично се заснива на квантитативној теорији, према којој је вредност новца, његова разменска способност, обрнуто сразмерна његовој количини у оптицају (величини новчане масе). Д. повећава вредност новца, смањењем његове количине у односу на потребну за нормалну реализацију понуде роба. Контрола количине новца је главни инструмент д., као и инфлације. За спровођење политике д. користе се углавном фискалне (повећање пореза, такси и сл.) и кредитно-монетарне мере, које смањују масу новца у оптицају. Дефлациона политика некад није у сагласности с развојем привреде, којој мањкају платежна средства, као и због дугорочног пада понуде и тражње, што смањује производњу и запосленост (дефлаторна спирала). Д. повећава реалне вредности дугова.

Генерално, д. се не може окарактерисати као добра или лоша, а њен утицај је везан за конкретне услове. У доба златног стандарда смењивали су се периоди инфлације и д. Од 1820. до 1840. постојао је општи пад цена, потом до 1873. инфлација (због открића злата у Калифорнији, Аустралији, Јужној Африци и Аљасци), да би до краја XIX в. поново наступила д. У периоду између два светска рата д. се јавља у неколико таласа. Први, од 1919. до 1921, период је лоше д., а узрокује нестабилност аутпута, пад цена, смањење економске и финансијске активности. Други талас, 1921--1929, период је добре д., јер расту привреде многих земаља, сем Велике Британије. Развијају се високотехнолошки производи, обнављају се међународна трговина и токови новца и 1925. поново успоставља (нормализован) златни стандард. Трећи талас, 1929--1933, назван Велика криза (депресија), највише погађа САД и Немачку. Четврти талас, од 1933. до II светског рата, када наступа раст економске активности уз пад цена, период је добре д. После II светског рата повремено настају краткорочне д., све до 1990-их, када се појављују д. на Далеком Истоку (Јапан, Кина, Сингапур, Хонг Конг, Тајван), и у неким земљама Западне Европе. По уједињењу Немачке, д. се јавља и у њој.

Привреду Југославије/Србије захватио је трећи талас међуратне д., у периоду 1929--1934. оствариване су негативне стопе раста цена на велико и малопродајних цена важнијих прехрамбених производа. После II светског рата д. је ефемерна појава, забележена је у 1954, као и непосредно на почетку примене Програма реконструкције монетарног система и стратегије економског опоравка Југославије 1994.

ЛИТЕРАТУРА: С. Комазец, Ј. Ковач, Монетарна стратегија и политика, Бг 1997; Група аутора, Економски речник, Бг 2006: С. Комазец, Монетарна и фискална политика, Бг 2007; Два века развоја Србије, Бг 2008.

И. Пајовић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)