ДВОРНИЋ, Петар

ДВОРНИЋ, Петар, полимерни хемичар, универзитетски професор (Београд, 19. V 1948). Дипломирао 1972. и магистрирао 1975. на Технолошко-металуршком факултету у Београду, а докторирао 1979. на Департману за полимерне науке и инжењерство Универзитета у Масачусетсу (Амхерст, САД). Од 1973. до 1993. радио у Сектору за полимерне материјале Института за хемију, технологију и металургију у Београду. За научног сарадника изабран је 1979, а за научног саветника 1991. За директора Сектора је изабран 1985. Био је први професор Синтетске хемије полимера на Хемијском факултету у Београду (1988−1993). Године 1993. прелази у Мичигенски молекуларни институт (Мидленд, САД), где је стекао врло ретко и високо звање Distinguished Research Fellow. У времену док је тамо радио до 2012, био је гостујући истраживач односно професор на низу угледних универзитета: Масачусетски, Универзитет Централног Мичигена, Мичигенски Технолошки Универзитет, Универзитет Јужна Аустралија (Аделаида) и Reed Lecturer на Ренселиер политехничком институту (Њујорк). Од 2013. је професор Полимерне хемије и шеф Департмана за хемију на Питсбуршком државном универзитету (Канзас, САД). Познат је по развоју алтернирајућих силарилен-силоксанских полимера за високотемпературне еластомере, полимеризације хидросилиловањем за добијање полимера велике молекулске масе и открићу поли(амидоамин-органосиликонских) дендримера, првих комерцијализованих дендримера са силицијумом. Дао је кључни допринос развоју нелинеарне бимолекулске полимеризације за добијање хипер-разгранатих полимера и технологији поли(амид-хидразидних) мембрана за производњу пијаће воде реверсном осмозом. Добитник је већег броја награда, а посебно се истиче награда Мидлендске секције Америчког хемијског друштва за развој и промоцију хемијске науке. Био је последњи југословенски представник у комитету Европске полимерне федерације. До 2014. објавио је четири књиге из области хемије полимера (и R. W. Lenz, High Temperature Siloxane Elastomers, Basel -- Heidelberg -- New York 1990; и D. A. Tomalia, StarburstR Dendrimers, Midland 1995; и M. J. Owen (ур.), Silicon-Containing Dendritic Polymers, Guilford UK 2009; и M. J. Owen (ур.), Silicone Surface Science, Guilford UK 2012) и 23 одобрена патента.

ДЕЛА: коаутор, „Rheology of Dendrimers", I, Macromolecules, 1998, 4498; коаутор, „Polymerization by Hydrosilation", Macromolecules, 1994, 7575; „PAMAMOS: The First Commercial Silicon-Containing Dendrimers and Their Application", Journal of Polymer Science: Part A: Polymer Chemistry, 2006, 2755.

ИЗВОРИ: Архива Института за хемију, технологију и металургију у Београду; Архива Хемијског факултета у Београду.

П. А. Пфенд

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)